Српски сион

Сј ^О с>

Год. XVII.

5ро| 28.

ЗВАВИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСНОГ СВНОДА МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕИЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

У Ср. Карловцима у недељу 15. јулија 1907.

ЗВАНИЧНО.

Произведени. Његова Светост Преузвишени Г. сриеки Г1атријарх Георгијв , благоизволео је 7. (20.) о. м. у дворској капели произвести сингеле др. Јоакима ЧутиЛа и др. Викентија ВујиЛа за иротосингеле. НЕЗВАНИЧНО. Три игумана Рајићева. Прилошци историји манасхира Ковиља. Цриопштио: Г. В. (Свршетак.) Поеле смрти иамесника ТеоФана моли архимандрит Рајић владику Арсенија „да би его от настојателсгна и всјех монасгирских попечени] рјешили" — што владика уважава, и писмом својим од В. Фебр. 1780. поставља јером. Данила (Влаховича) за економа, до „свога пришесгвија" у манастир, а неког Синесија за намесникг. За овога Синесија нема никаквих нодатака, осим да он г. 1786. потписује неку пуномоћ у име манастира, као „бирепог сига Гга^пћиз".

Из ове перијоде има врло мало аката, и ти стоје у противности један с другим, јер док се Синесије још 1786. иотписује као „Вирепог", има једно иисмо од владике ЈосиФа Јовановића Шакабенте, где 18. јан. 1785. наређује промену служитеља, али с тим, да Данил има остати и на даље намесник. Но то није морало дуго трајати, јер се већ 28. јан. 1787. други спомиње као нлмесник, без да се зна кад је то постао, а то је : II. Арон Вујип, иотоњи игуман ковиљски. Арон је у аналима ковиљским интересантна личност, који је много странствовао, али свугде на похвалу своју и свога чина. 0 њему се свугде пише, као о пострижнику ковиљском, а и он сам о себи тако говори. Међутим у иротоколу пострижника, који почиње са г. 1756. нема о шему никаква трага, и неможе се нретпоставити да је пре 1756. замонашен, пошто је но гласу истога протокола умро 1795., кад му беше 54 године, према томе родио се 1739., а да је пре 1756. замонашен, то би се морао био као дечак од 14 — 15 година замонагаити. Међутим, као што се то из књига Тихомира Остојића о Доситију