Српски сион

С тр . 434.

СРПСКИ

сион

В р. 28.

Обрадорићу види, то у оно доба није била реткост, те може бити, да је Арон Вујић један од оних, који се у саевим младо доба покалуђерише, зато га и нема у протоколу, који је тек 1756. ноложен. Из једне сведоџбе, о којој ће ниже бити реч, излази, да га је замонашио 1758. г. игу ман Атанасије Живковић, потоњи енископ пакрачки. Било како му драго, ми о Арону Вујаћу, као ковиљском пострижнику не знамо ништа. Ако је и пострижен, и као што он каже у Ковиљу за ђакона рукоположен од Мојсеја Путника епископа бачког (који је за таковог посвећен г. 1757.), нестаје га са обзорја, и о њему се ништа не зна. Тек у г. 1768. спомиње се у једној грамати Архиепископа и Митронолита мол* давског Гаврила, у којој исти вели : „Будући да пренодобије јего Господин Игњатије игумен св. обитељи Еииријана обрје таетсја здје у Јашу нуждних ради дјел свјатогорскаго монастира ЗограФа, коему невозможно јест ићи у монастир ради урежденија дјел монастирских, зато опредјелих за управитеља онога монастирја намјестника Арона, да икономствует всја потребнаја до пришествија игуменова" те заповеда јеромонасима, монасима, послушницима и робовима цигапима, да се Арону у свему новинују и да га слушају као самога игумана. Из годиие 1773. ностоји акт от игу&ана добровецког Дијонисија, који гласи: „Сеј јеромонах именем Арон, будући на* мјесником монастирја нашего назив <Јемаго Добровец коториј служил нрјаво и вјерно неколико љет, ниње желаја ити во свој монастир или во иное мјеото, иросил от нас допушчение и благословение и неи мјеја никаквија нричини и т. д." — даје му мољени благослов. И ако је Арон још 1773. имао намеру вратити се кући, остао је он још у оним крајвима; то дознајемо из врло лепо написаног »свидјетелства" које му у ма настиру св. троецком добровецком 15. јуна 1776. издаје под печатом архиман дрит Акакије. У том се свидјетелству сномиње, да је јеромонах Арон изашао из области ћесарске у чину јерођаконском

г. 1762. и издао се за ковиљскога калуђера, од кога је манастира епископом Путником и за ђакона рукоположен. Видећи Ароново „добропорјадочное житие ешче в чину јеродиаконекому" — представи га братство архиенископу и митрополиту хотинскому кир Данилу Просвла' вију, који га 20 авг. 1763. рукоположи за јеромонаха, и као такав служио је и после тога беспорочно и „порјадочно" као намесник. Но како сада намерава да се врати у евоје крајеве, издаје му се ова сведоџба, у којој се још на крају вели, да је Арон за време свога боравка тамо, дакле 14 година „вел себја честно и без всјакаго нодозренија". Кад се зна колико су цркви нашој у оно доба — а на жалост и данас још — квара и срамот? наносили тако скитнице калуђери; 6 онда заиста човеку годи кад прочита оваку лену сведоџбу за једнога калуђера, који српско пме у туђини није осрамотио, но ноказао се свугде и на сваком месту као честит и поуздан. Има још једна сведоџба о ваљаности Ароновој, коју је издао: 1ппосеп^шз уоп Сго11:е8 6па(1еа Вјзсћо!: ги Оћивсћ, и која гласи: „Масћеп кип(1 \уе§еп сћезеп Нјегошопасћј паћтепв Аагоп, ^е1сћег ћеу ипзегет Оћи8сћег В[б1ћит с1игећ 8есћ« Јаћге §е(1јепе1, (1е88еп Б1еп8Ј: ап§епећт ипс! 1геи ^ешезеп, тгеИ Ег 81сћ т1<: сЗег §е2Јетеп(Зеп ЕћгћагкеИ аи1§еШћг1 ћа1, ип(1 §е§егшег1;1§ уег1ап§е1 81сћ т 8е1п к1о81ег т ће§еђеп, ег (1еп Оп^егћаН 6п(3еп тбсМе гтп НеН 8ејпег 8ее1е, ипс1 с!а \ујг 8е1пеп ћеггћсћеп ЕЈГег егкеппеп, 80 ег1ћеИеп јћт аи! (1аз аиГг1сћ(1§81е сЈЈе ВепесћсИоп 111 еш к1об1ег, жо ег аи%епотеп 8еуп туигсЈе аћ§ећеп ги с1иг1еп. Ое§ећеп 1779. 1-то АидивИ". Но Арон није отишао у други који манаетир у Молдавској, него је дошао кући. Већ 10. окт. 1779. унућује епископ 11 До каквог еу степена долавиди изгреди таких калуђера, види ее ив једног иввештаја Михајла Пејића протопре8витера вемунског, писаног 13. Септ. 1799. митрополиту Стратимировићу, у ком јавља, да је јеромонах ковиљски Јосиф Михајловић хтео убити београдеког епископа, но како га није код куће нашао, само га је поробио и отерао му два коња, те побегао. Но кашње је у Пазарчику ухваћен, и београдеки паша дао га је на савекој капији обесити — „и до днес на вешали висит ешче под чином свјашченическим" — додгце ужаенути прота.