Српски сион

Б р . 29

СРПСКИ СИОН

С тр . 459.

Упитати за децу и здравље, Ни послати неге материне! И кажите моја децо драга, Каж'те децо немојте таити, Ви кажите вашој милој мајци, Вашој мајци а мојој сестрици, Мојо] кадгод заручници дивној, Нека плаче нек не жали суза, Жива попу канда је умрео; Данас јој се покалуђерио, У великој у Калочи церкви. Боже милиј чуда великога, Кто је кадгод чуо и видио Две жалости у недељу даеа, Три жалосги у двадесет дааа, А четири у триест недеља! Да је камен моја заручница, Да је камен би се заплакао, Камен би се сињи распадао, А камоли срце материно, Материно и срце вјенчано! Ал је децо Божја воља била. Дођ'те дакле да вас се нагледим, Дођ'те оцу пак' га нагледајте. Ја вас чекам у недарца моја, Давно сам вас очима видио, Да вас видим и да вас се нагледим, Да ја паднем на рамена ваша, Да с' исплачем у два крила ваша Да би мени штогод одлахнуло За Младеном за мезимцем моим, И за вами и за браћом мојом, За Лародом и за кућом мојом. Дођите ми немојте остати, Немојте ми жао учинити, Ни рањено срце позледити. Нек вас види голема Калоча, Нека види Соколове мое, Кое ми је отранила Мила!!! 0 шогори браћо моја драга, Шогорицо Јоцо и Персидо! Несправљајте ручка и вечере Ја вам нећу више у поод доћи Сестро моја Соко и Анушко, Не справљајте танани кошуља Брат их више подерати неће Стариј куме и малвј Милоше, Несправљајте части ни весеља, Ни велики кумовски дарова Кум вам стариј више доћи неће. Брате СоФро, Марко, Аврааме,

Павле, Саво, Аркадије, Глишо, Слатка Паство сладка браћо моја, Сегедиае Пегато и Бечеју, Не стерите по Амвону ружу Ја вам нећу на Амвон изићи. 0 кумови, браћо и комшие, Не правите части и весеља, Ја вам нећу у гостбину доћи. Децо моја две зјенице мое, Поитите оцу у пооде Нрелетите мои голубови Нек вас види голема Калоча, Да ја нисам тиква без корена, Нити суво дрво без порода; Да гас видим и да вас нагледим Давно сам вас очима видио Атанасија је до смрти жалио за сраством и православном вером. И данас му је жив унук — син Милошев — др. Иваа Влаховић, познати српски родољуб.

Ктитори и приложници манаетира Раковца. д. р. Да се види и да се не би заборавило, шта је ко од Србаља приложио фрушкогорском манастиру Раковцу; навешћемо овде из записне књиге истог манастира, што ју је по налогу митрополита Павла Ненадовића устројио 1764. архимандрит истог манастира Никанор Јовановић, главније ктиторе и приложнике 1702. Јеросхимннк и проигуман Теофан, бивши у Русији, донео је манастиру 12 минеја. триод и пентикостар, житија светих у три чести (Дец. — Септембра), беседе на апостолска дјејанија и посланија апостола Павла, апостол, јеванђеље сребром оковано, што га је даровао Данило Апостолов пуковник, а друго такође сребром оковано, дар царев; сребрн путир^ дискос, звездица, лжица и покровце; сребрну кадионицу особите израде, 4 иконе особито израђене, фелон од зелене свиде, један бео наткан сребром.