Српски сион

С тр . 454.

СРПСКИ сион

Б р . 29.

Перво: Понеже сваки служител образ наш в дашчтрикту своему носит, и у закону толике христианские душе тамо живут; тако надлежит јему труждати се јелико више и извеотву ва законе бити, како слово и поучение народу знати дужан јест чинити, и цркве а монастири и свјашченици да су уреждени и устроени чиновно, и о нима иромисал и скорб сваку носити. Что пак паеируе в дишчтрикту неговом, сиа нам извешчати и сваке диФилкутаге и потребе предлагати. Како Фторо: Ва васаком провеату или приходу и таксилу реестер имати что прими, такожде и предаде нашему ексарху ва белграде; такожде и чго и у движимих и недвижимих мобилиах прима по реестеру, тако по рестеру и да предаде у изшаствиу своему, и что аотроши на нашу страну, от свега и ва сем да је дужан свакаго мјасјаца екстракт пошилати чрез ексархе до нас. А пак Третие: На приход тој наш сваки до бри позор имети, и за ним настојати јелико више мошчно. А са васаким разсуждением и промотрением без васакаго нзшего вреда да будет. Такожде Четверто и последне: Старати се и бригу носити на грунгове наше како ти предате јесу да промислом своим дужни буду радити се и окром тога како верни и добри и послушни служител по крајнему разумениу силе и вазможности, и в том и ва всем труда своего ва потребном случае нешчедити, и притом по крајнеј мери старати се споспешествоват, васе что к нашој верној службе и ползе ва всакех случаех касати се может, и определение от времена до времена указе наше, надлежешчим образом по савести своеј исправљати, и ради своеј користи, својства, дружби ни вражди цротивно должности своеј и присеги непоступати, и таким образом себе да знаш како пред Богом и судом јего страшним в том ва сегда ответ дати можеш. Иншчкрукциа грочанском ексарху како и пожаревачком. Иншчкрукциа протосингелу у Карловци како и ексарху у белиграду, окром иункта за нови двор.

Спиридон Штибица владика. Д. Р. 0 Спиридону Штибвци владици знамо толико, да је патријарх Арсеније Црнојевић у својој молби^ од 6. Јулија 1694. молио цара Леопозда да Спиридона погврдл за владику вршачког, и да га је цар Леополд у својој привилегији од 4; Марта 1695. и потврдио за вршачког владику. Где је дотле био Спиридон, и кад је он постао владиком, то не знамо, као ни кад је умро. У Стојановићевој „Старим српским записима и натписима" I. књ., наводи се под бр. 2062. да је владика Спиридон оковао јеваађеље 7207. (1699.). Ну како се из доле наведеног писма види, да је Сниридон при натријарху Арсенију Црнојевићу био вуковарски владика; то умољавамо и позивамо наше историчаре, да кажу, ако што више знају о владиковању Спиридонову у вуковарској епархији, а тако исто и о њојзи самој. Да је владика Спирадон био макар неко време у вуковарској епархији, то стоји по тврдњи владике Максима, и биће да је он у њојзи био од прелаза са патријархом Арсенијем до свога именовања за вршачког, а можда неко време и после тога, док није отишао или могао отићи у Вршац. Зна се, која су села спадала под осечку епархкју и ко ју је све уживао; ну, за вуковарску нам је не познато. Поменуто писмо гласи: Преосвјашчени и словесни Г. Архиереу мне усрдно љубезни Господин брат. Вашего ГГр. на пошчи и оба писанија примихом, обаче молим не зазрите, да на обоје ответ примили нисте, наипаче ответовати вам по длжносги поради јепархие сечушкие (сечујске) како и у копии госиодина Арх. и Митр. извидио сам шчо пише како вам тако и нам, да би по смотрении нашем како би боље било да завистно не буде осталим брагиам по коншчкрукции зазрени небудемо, и како в. б. пишете тако и ја контитерјејусе. Поњеже знај)ћи себе от младости памтим да сечујшкују јепархију јест сконтентациом при