Српски сион

I Б р . 29.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 465.

ихову Архииастирству господиаа почившего ГГатриарха именем господин Архиереј ЈеФрем (Тетовац) и уживал доволае, тако и господин вуковарски кир Спиридом (Штибица) вуковарскују јепархију имел, и оба купно доволностију контентировали је, дакле сад и од обе јепархие ни једна да не буде, за то нек проввђају особливо ихово Арх. Г. Митрополит про инФорми како вам пише како звају, зашчо 5де ненаходесе тко тлковати може шчо по инФорми тлкуетсе, а ихово Арх, тамо именују кои знаду тлковати. •/. — — У Вршцу 13, ФерФара 1732. Максим Несторовић с. р. Ком је владици писао вршачки владика Максим ово писмо, не стоји написано. А писао га је тим поводом, што се по царском налогу требала укунути и сечујско-мохачка епархије, као што је 10. Октобра 1732. и укинута и сиојена с будимском. Последњи је сечујско мохачки владика бао Максим Гавриловић, који је умро у Печују 6. Јануара 1732.

Два писма барона Николе Пејачевића. Д. р. Навешћемо овде два писма барона Ни коле Пејачевића, пленипотенцијара дуката Сремског, писана својеручно ћирилским словима у Илоку. Прво је нисано 29. Марта 1728. протосингелу Василију Димитријевићу, потоњем владици будимском, а друго 8. Јулија 1730. митрополиту Мојсију Петровићу у Београд. I. Препоштовани отац протосингеле нами љубазни пријатељу.* Примио сам ваш лист и разумио поради тужбе манастира Шашатовца заради квартира у парњавору, пишете да се томе * Пејачевић не пише нигде на крају 2>. Према тадашњем иисању, упада у очи. како је Пејачевић леио српски писао. Ур е Д-

никада нисте надали, верујтеми да се и ја нисам надао да ћу таконо слабо пошчење од манастирах имат, нарочито од манастира Шишатовца, а да неговорим нишча заради пошчења само да не би се чиниле неирилике, које се подносит немору и ако моребит нисте од тога инФормирани, обзнанујем парво да реченога манастира игуман зближњим селма ае? иви у покоју како би се достојало једноме монаху и свештенику веће чини свакојаке турбацие у толико, да ми скоро сваки дан од људи тужба доходи, друго будући од толико година онди поред царкве бивао вашар и никада ние уФатио вриме игуман када ће вашар оборпт и дигнути, веће онда баш кад сам ја наступио на владање Срема великом мојом срамотом и потапкањом пошчења мога и тако немојте се чудити ако и ја ненисим онакову љубав манастиру, какову би носио да манастир сам не дае узрока и пригоду од нескладности и уврећења на тим начином ако у напред^к од речена.о монаствра не будем имао какове непри лике, не само да хоћу бити добар пријатељ, веће хоћу се указат отац манастиром. С тим остаем препошчованога очанства вашего на службу приправан У Илоку 29. Марта 1728. барон Николај Пеачевић пленипотенцпар дуката сремскаго с. р. 11. Преусвишени и нреосвешчени Господине Архибискупе и Метрополите мени добри патрон. Примио сам лист кога сте ваше нреузвишено гпсподство по протопопи шидскоме мени послали и разумио тужбе од свешченика којесу вашему преузвишеноме господству принели, да ја от исти свешченика супрот привилегие и супрот слобошчине царковне претендируем и узимам десетак, у толико жао ми је да онај кои ваше преузвишено господство инФормирао, ние истину к* зао, јербо Фала богу нисам толико безуман да то н«.знам, да по целоме карстанству (хришћанству) свешченици кои олтару служе, јесу слободни у такове