Српски сион

В р . 31.

СРПСКИ сион

С тр . 483.

убо сотворив путешествие в Карловец, слигпу јако уже шаги, јеже мја сушпендирати сотворил јест, Горка судба моја јест, јегда и паки противу Архиереа своего жаловатисја прииужден јесм; обаче тој неизбјежној сугачеј, что ино да сотворју, ашче не пасти под крило В. С. да мја противу гоненија зашчишчите и от того отбраните? Весшатите, В. С. намјерение к безчестију моему клоњашчеесја, јако тјем и обители сеј мног ушчерб дјеетсја. Церков би подобало здати, о чем радјети начав вуждное вапно уже прибавих. Народ позвав да от рали по 30 кр, даја пјењази, к нимже монастпр 2000 фор. дати објешчал јест, собирает. От царја к томуже концу, помошчи просити такожде уже начах. Обаче тое все престати ниње имјеет, јегда в гонении слава и в бјегствје спасение иекатисја имат. Јеромонаху нашему и брату Макарију Жилићу ни днес из Италии не возвравратившусја, сам в монастирје с јеродиаконом Гедеоном Стојановичем јесм борјасја с многими дјели и должностми парохијалними. Помозите ми С. В., кољенопреклоно прошу ; иначе церков јешче долго остати будет в худом састојании своем, и многа ина, на ползу обители нашеја предвзјатаја престанут, јакоже и третија пила, на добрје сограждаемаја ниње постраждет. Отдан тјем високим милостем с глубочајшим страхопочитанием цјелују св]атују архипастирскуја десницу изумирају Игуман Севастијан опростио се владичиног гонења тиме, што га је 1853. патријарх Рајачић преместио у Хопово, где је постао архимансритом и довео га до цветућег стања, ког је последник му Василијан Петровић са свим упропастио, што није сметало „бивателима" бачке епархије, да су га — поред свег тога, што се знало, како је дошао до митре — дочекали са литијама и поздравима „Влагословен грјади, во имја Господње Василијане!", * * * Из најновије прошлости, довољно је

да наведемо, како је због неодре^ених одношаја могао патријарх Герман једног Илариона на онај начин изјурити из богословије и Карловаца. Да се такве прилике више не догађају и догодити не узмогну; требало би донети уре^ење о свима одношајима у нашој црквено-народној автономији, и у њему тачно одредити свачију и дужност и права. А за то се игате и времена и труда, а и људи. Ми за сад само узгред наспоменусмо о овом недостатку код нас; а да се њему стане па пут, то стоји до наше јерархије и народа. __ Земунске школе 1753. д. Р. У Земуну је још у половини ХУШ. века постојала словенска и грчка школа. 1753. био је учитељ у обе школе поп Јован Кристодул, од воје породице има и данас потомака. Шта се учило у њима, види се из ! доле наведеног екзамена. Значајно је, да је сваки ^ак скоро друго учио. Нису сви једно исто учили, као што се данас учи. Доцније се у XIX. веку учило у грчкој школи много више, него што се учило у ХУШ., а особито се учила математика, географаја, историја и читали грчки клаеици. С тога су многи Срби и са стране долазили у грчку школу, а подједно било је тада и код нас много спремнијих и ученијих трговаца од доцнијих, који нису свршили грчку школу, него само српску, у којој се све до половине XIX. века учио само часловац и псалтир. За чудо, да од 119 ђака у словенској школи, ни једног нема, а да се не презиме по имену очевом. Екоамен в школи земунстјеј обучавијугичихја дјетеј, иже от мих что учит и когоже времене киждо их пришел. 1. Јоан Вретин, учил октоиху греческому VI. гласа, и ниње учитсја дјејаниј св. Апостол недељу Ш. по пасцје;