Српски технички лист — додатак

Е35 |

СТРАНА 76

ВАД УДРУЖЕЊА:

БРОЈ #.8.и 9,

Доња зона има два канала скупљача (колектора): један иде дунавском обалом, а други испод великих булвара, оба се после спајају у један већи испод Шорокшарске улице, који про-

лази испод спојне железнице, одводи сву воду.

у један резервоар одакле је парне црпке подижу на такву висину, да може „увек слободно да утиче у Дунаво.

Овај правац скупљача изврсан је, јер је |

дао могућности, да се стари канали који су ишли сви правцем Дунаву, вежу са новим скуп-

љачима. Осем тога, у случају јаких чљускова. удешено је, да сувишна вола отиче у Дунаво

о аутоматски на “ разних тачака, нити може

речна вода да продре у скупљаче, па ма како да је стање воде у Дунаву високо.

"Ушће скудљача горње зоне налази се више ушћа скугабача доње зоне.и укршта се са оним

заједничким скупљачем што лежи пспод Шорок- |

шарске улице, али тако, да је над њим. Из њега се (пецијалним једним одводом само прљава вода одводи у онај канал испод ПШорокшарске улике. А како крај овога скупљача горње зоне ежи над највећим стањем Дунава, то п киш-

_„ница од бујних киша, која долази из горњих

крајева вароши може без икакве препреке да се слива у реку. Израчунато је да би за становништво од 600 000 душа, за 10 часова протекло скупљачем 1, 1 прљаве воде у секунди, а у случају велике непогоде највише 27 та, што одговара јачини кише од 25 тип на час. Ова претпостав-

љена максимална количина, у Џешти је само.

пут један прекорачена. Пресек скупљача је што ближе крају све већи. Највећи је под Шорокшарском улицом:

16, ш. Шагиби канала су 1: 2000 и 1: 2500.

Темељи скупљача су од бетона, зидови од опеке боље каквоће, а леп од цемента. Тротоари су од керамита. |

На сваких 300 ш налазе се целом дужином скупљача окна за силажење. Ова су окна покривена гвозденим кјоскама, на сваких 40 т се налазе гвоздене решетке за ветрење, оне су намештене средином друма. Зими сеове решетке скидају, и у њих трпа снег са улица.

Паралелно са скупљачима има малих канала, у које се одводи вода из кућа и кишница. Они одводе ту воду само на раскршћима.

— Иза железничког насипа, на крају Шорокшарске улице подигнуто је централно постројење црпака, јер подземни басен где се прљава вода скупља лежи доста дубоко, те се мора пцрпкама дизати на висину специјалнога канала, којим слободно отиче у Дунаво. Дно је овога канала за 1 тш над нулом. Кад је стање воде у Дунаву више, онда се овај канал затвори

_уставама и прпке снажно одбацују воду у једну

цев пречника 2 т која улази у Дунаво у дубину од За ш испод нуле најмање воде а на 40 та далеко од обале.

Велики скупљач се под тереном самога постројења рачва на двоје. Један крак служи ва слободно отицање а други образује резервоар од 605 т" површине у који се таложи муљ. Резорвоар је подељен на два дела п докле једним пролази вода, из другога се муљ може да дигне једном дизалицом коју покреће парна машина. Вода која се на тај начин ослободи већега дела тешког муља, долази под црпке, које је дижу и терају у Дунаво.

Најзанимљивији је простор у коме су смештене црпке са парним машинама, које су јаке 1200 коњских снага.

Пројект за њих дао је 2/. Кајбтоје општин-

ски инжењер.

Са црпкама имала се двојака намера: да се употреби вода за заливање земљишта п да

се нечиста вода може да диже кад је велика | вода у Дунаву. Прво од ових питања још није

решено. После дугога премишљања и рачунања одлу-

_чено је, да се узму дентриФугалне. црпке у

непосредној вези с моторима, пошто су оне у датом случају најбоље. Свега има 12 једнаких центрифугалних црпака које у минути дижу по 1а шт на висину од до ш, а окрећу се по 110—115 пута. Њихове машине су снажне по 110 коња. Свака машина окреће по две црпке у један мах. Оне су компаунд по систему КејЧех-овом, а регулатор је КајПсет-МиеПет.