Српски технички лист — додатак

|

СТРАНА 78 и 3

то прецивионо. (бем тога треба изнивелисати и све сталне тачке на водомерима и већи број сталних тачака на масивним зградама, мостовским стубовима и др. Тек после овог посла можемо приступити нивелисању огледала воденог. За ово треба изабрати време кад је ниво у реци што је могуће сталнији — дакле, кад водомери не показују ни рашћење ни опадање воде. Тада ћемо у непосредној близини сваке од поменутих сталних тачака утврдити висину воде на том месту, побијањем једног дрвеног коца“) и то у води одмах уз обалу, а висину

воде маркираћемо једним ексером, кога ћемо у колац хоризонтално са стране ударити, па или.

=

ћемо колац дотле побијатл _док-торња површина.

трупа овог ексера не Хође у један ниво са површином воде, или Кемо ово одстојање за сваки колац тачно измердти. Да би ресултати овог рада што тачније одговарали правом стању ствари, треба _бвај посао 'у колико је могуће извршити једн овремено на свима тачкама.

Шут побијању пом. кочева треба водити о томе рачуна да исти буду у текућој води, а не нја месту, где би вода ма каквим узроком била. успорена. На местима где. у реци има шпојова — колац треба побити у средини измеђ ; два шпора, да би се утицај 'успора од (ппорова поништио. На обалама, са живљим

„/ "саобраћајем лађама и т. д. где се лако може

десити, да који од кочева буде оштећен, требе побити више њих један до другог.

Пошто смо на овај начин утврдили стање воде треба му још и висину одредити, доводећи нивелисањем у везу сваки овај колац са одговарајућом сталном тачком. А за тим треба по километражи реке одредити п положај сваког појединог коца из ситуацпоног плана.

да израду пројекта за регулацију треба извршити ове нивелмане:

1. за малу воду;

2. за обичну воду;

8. за средњу воду;и ако је могуће и

4. за стање воде 0, до 1,2 11 над средњом водом.

Како је код оба последња стања воде ниво

у опште врло ретко дуже време на сталној ВИ-

сини, то је тада и непоуздана одредба пада. Код још веће воде ово је готово п немогуће; и тада се прави пад воде може још само из

посматрања на водомерима приближно да изведе. :

Кад из овако добивених података нацртамо уздужни пресек реке, узимајући размерник за

~

ут. вв, Бртевејртаћ].

ндлукеЕе и ПРАКСЕ.

БРОЈ 7. 8. и 9.

дужине О, а за висине од Ола до 0, то ви-

димо, да релативно пад — бар код севернонемачких река, о којима је овде на првом месту и реч — од извора ка утоку поступно

опада. Ово опадање следује у опште природном паду терена, и код нерегулисаних река неравномерно је. Да ли оно иде по извесној одређеној кривини и по одређеним природним законима, што су неки писци покушали да докажу, нећемо оце твотт, ј -

___Личија мале воде показује највише непра-

"вилности, нарочито подивљалих река; узрок овоме | лежи у многобројним спрудовима од песка или шљунка, гребенима од камена и стене, који.

пресецају дно или у сувишном сужавању проФила природним или вештачким начином. Један од најглавнијих задатака регулације река јесте уклањање ових прелома у падовима.

Ове неправилности у падовима опадају постепено са повећањем стања воде. ( тога је

| најбоље одредити нивелету за обичну воду и

тај пад за поједине партије реке сматрати као просечан, кога треба употребити при изради пројекта. Овај пад треба извршењем регулације вода да добије за сва стања на дотичној партији реке. : Џриродни одељци река, на којима се одређује просечан пад, одређени су утокама већих приточица, јер на тим местима, поред тога што се мења количина воде, чешће се мења и пад, због новог наноса из приточице. Између таква два места треба тежити, да се пад изједначи и замени једним просечним. (Ово последње неће бити увек могуће; јер да се учине знатније измене у паду, који одговара природном терену, стају на пут не само техничке тешкоће и знатни новчани издаци, него кашто ова измена скопчано је пи са причињавањем

знатних штета околном земљишту; тада треба на тој дужини узети и више просечних падова _ Одредбу просечних падова најбоље је графичким путем извести, а при овоме треба пазити, да ти падови поступно | опадају у правцу од извора ка утоци; да би. се на тај начин постигло равномерно кретање

на краћим дужинама.

наноса, чија величина и тежина — као што ћемо доцније видити — стоје у извесном односу са брзином и падом.

Напослетку имамо још да испитамо понашање пада воденог огледала при разним стањима воде. Кад приступимо изравњавању па-

дова у нацртном уздужном профилу код линија |

воде, које смо добили било нивелањем или као што је случај код највиших водених стања,