Српски технички лист — додатак

БРОЈ 7. 8 Н У. — непосредним. читањем на водомерима. (Реређ), добићемо увек — бар на већим дужинама приближно паралелне линије, претпостављајући —_ разуме се — даје стационирање реке остало непромењено; ово не изгледа ни мало неприродно, према оном ранијем што смо рекли, да пад у опште следује природном терену. Изузетак чини најдоња партија реке — партија, којом се улива у другу реку или море, чије промене стања воденог подлеже другим законима или их у опште и нема. У овој партији реке, велика вода има знатно већи пад, но средња и мала; а на осталим узводним деловима просечан пад је за сва стања воде ри-

лично једнак, бар у правим деловима реке. Код | кривина ствар већ стоји другаче: ако вршимо |

стационирање реке по матици мале воде, то ће пад код средње воде бити већ нешто јачи, јер се матица тада нешто више приближује средини коршта, дакле и дужина јој је мања. Још јачи пад ће бити код велике воде, кад се иста излије преко обала и напусти про тада је њен пут још краћи.

· Прпраштај на просечном релативном паду при повећању водостања, бива дакле само услед скраћења дужине реке. (0 обзиром на то, даје

задатак регулације једне реке тај, да се пре-|

комерне кривине уклоне, п ако стационирање реке извршимо по матици обичне воде, то можемо узети, да ће при регулационим пројектима — изузев партију на утоку реке — просечан

релативан пад, као и апсолутан, за сва водена | стања за дотичну партију реке остати при- |

ближно непромењени. Потпуно изједначење и непроменљивост пада може да се постигне само правилном обрадом река по правим нормалним профилима од мале до велике воде.

Пошто смо тако за сваку партију река утврдили њен просечан релативан пад, приступићемо одредби другога важног чиниоца, а то је изналажење коли природом обележеном — делу реке, између двеју

већих уточица, треба да има један водомер. (Рестеј), на коме треба редовна посматрања чи- |

нити. У близини сваког водомера, а у за то згодном профилу, треба мерити количину воде ва разна читања на водомеру, а у одстојањима од О» до От од мале па до велике воде. Ако дотичан водомер не лежи далеко од улива приточице, то се препоручује једновремено мерење у главној реци и њеној притоци, при чему одузимањем или додавањем количине воде до"бивене у тој притоци, добијамо од једном количину воде у обема суседним партијама реке,

не воде. У сваком — самом |

ШТУДИЈЕ О РЕГУЛИСАЊУ РЕКА СТРАНА 19

више и ниже утоке. Како се и на који начин најбоље одређује количина воде у реци, нећемо на овом месту претресати, напоменућемо само, да за одредбу нормалних профила, нарочито у

траницама између. мале и средње воде, треба.

опажања извршити веома брижљиво. Ресултате ових опажања треба графички представити при чему читања на водомеру треба пренети као апецисе, а количине воде, у кубним метрима, а у згодној размери, као ординате, као што је на ел. 4 извршено. Кад крајње тачке ових ордината међу собом вежемо, добијамо једну криву линију Т. ЗВ. линију количина воде, из које се за свако повољно стање на водомеру лако добта и одговенејућа количина воде у дотичном

Ја 6

профилу. Поједини потоци покушавали су, да за ову кривину изнађу математички закон. Ово међу тим изгледа у опште да је без цељи, јер простим истраживањем долазимо ДО сазнања, да је облик ове кривине, при иначе

ји 2 једнаким околностима, условљен једино. ооликом _

пресека реке на месту водомера. Пао једне кривине са одређеним обликом бића само тада од потребе, ако стање воде за време претходних радова није тако ниско, да би а п најмању количину воде непосредно да меримо.

Ша и тада треба ову линију само за међева испод обичне воде уцртавати, јер се она ју

овом случају много боље прилагођава, правим "

ресултатима мерења него кад би за сва стања воде хтели један општи закон да потражимо. На пример, нека смо — како је у сл. 4 (лист ТУ) представљено — извршили седам непосредних мерења понсђу обичне и мале воде, које иду од = 1,7 до == Ом на водомеру, па треба да одредимо најмању количину воде за најмање стање воде од = Одеш. 'ога ради мораћемо најпре да одредимо одстојање (2) нулте тачке кривине, дакле одстојање пдеалног дна од нулте тачке на водомеру. Ову меру добијамо најбоље мерењем дубина (Решре) дуж матице, а у границама оне партије реке, за које мерења тим водомером важе. Ако из ових дубина и то из мерења на најплићим местима, узмемо аритметичку средину, то можемо узети, да би бар код покретног дна реке са ваносом — на овој дубини или при одговарајућем прочитању на водомеру (= 2 испод нуле), количина воде била равна нули. У нашем случају је нађено 2= 0,» 1. (ад ћемо по методи Харлахеровој узети за основ изналажења ове кривине једну параболу неодређеног степена, облика:

ши _ о = (а 2