Српски технички лист — додатак
а ај и
НАУКЕ И ПРАКСЕ
БРОЈ (,„8.и9.
- СТРАНА 86 : и 3
Овако извршеним претходним испитивањима В 1 11262 Та Е о но тд одређене су потпуно и размере нормалног про- Ба БЕО Фила за малу воду; пошто се из гои ! или из
Поа ан
| А
== = па
| и ! одговарајућа вредност за 2 лако налази, 7
а отуда јен те по Бо одређено.
Пример. Да одредимо нормалан профил за, једну партију реке, чији је просечан пад 0,02 одређен нивелманом огледала воденог и упоређењем са суседним партијама реке. (ем овога опредељена су за најмању и обичну воду како стања на водомеру, тако п количине воде, а
снимањем довољног броја попречни» профила. Ресултати ових мерења и у следећем прегледу:
Ри вода вода Оопажанб стање на водомеру = —8,44тп +1,00 | | количинаводе ) = | 170«% 5108 | средње површине | измерене: профила =" 3582 (032 | средње ширине 0- || _ 2 | гледала . | 20 а | 201 ш [ " средње дубине = | 1,40п' 2,601 средњебрзинепро- | израчунате:. Фила · ="0, 482 п (0, (26 т арене брзине на, | дну =" (0,348 п 0,439 п
Посматрањем је нађено, да приближно равномерно кретање наноса бива при обичном водостању на дотичној партији реке; према овоме
требало би ставити за изравнавање нормалног |
профила за средњу брзину у дну гр ==), лао ЕЊ
%0 Но из таб. Ш за = видимо, да је за пад (0,000:
|
(у руб. 6) дозвољена брзина у=0, т. Овој брзини одговара средња дубина +#=2,» до Зло т. Да би избегли сувишно сужавање реке и са обзиром на незнатно одступање, треба узети 52, та; при чему добијамо за у'=0,, т. Отуда добијамо за малу воду, са поставком параболског пресека:
3 =
5 ЈЕ ут РЕНЕ НПР ЕН У— 46, ЈЕ УЈ или у (1—0љљућ) = 0еа
1 о 160
=: 0. 268 та“
рнимања изложени су
и за нагиб у воденој линији:
Капо += (0
6. Е __Дакле, за малу воду мораћемо: да сузимо штприну огледала за 251—131 = 120, т да смањимо површину профила за 858—262 = 91 три да увећамо средњу брзину за Ола — 0,» = (ба та Сад је на реду да пређемо са нашим истраживања на одредбу облика нормалног профила га виша водостања у реци.
Да би одржали водени ток у равнотежи п при другом стању воде у реци, те да избегнемо при томе, како сувишно таложење наноса, тако п
живо кретање истог — што би штетно утицало на дубљење корпта, неопходно је потребно да —- за сва водостања — кретање наноса буде
__ равномерно и непроменљиво.“) Ово се постизава
тиме, ако средња брзина у дну го остане непроменљива. -
Из једначине (19) изводимо, да ће предњи захтев само тада бити ислуњен, ако и средња дубина ! за сва водостања остане непроменљива; но таб. [1 ипак показује, да се у извесним границама за (, средња брзина дна врло мало мења, тако да прираштај на средњој дубини при рашћењу воде у тим границама — није покључен. Према томе испитивање о облику пресека над малом водом, треба у опште тако удесити, да се при стању воде г над малом водом узме повећање на дубини г за / (2). Тада Кемо имати да изнађемо непознату одговарајућу ширину огледала = 2у са особином, да је тако добивена целокупна површина воде: 7, = 2 5 [6 -= 7 (2)]| п да првобитна брзину у дну «о, према таб. ПТ, остаје приближно непромењена.
Са обзиром на сл. 9 имамо:
а[5] = у «ах = а(у• [+ 769) =
[Е -- #69] « ду = у“ 4 [6 #(5)] (у ах а 6 - 6 ((Х)] он)
Ако ставимо за 7 (2) најпростији облик (77. 2); где је т прави разломак, то добијамо:
или
дх; или
ЛУ Ото
556.
#) Упореди Лезећгћ Енг Вацугезеп, год. 1886., стр.