Српски технички лист — додатак
“
СТРАНА 90 из НАУКЕ И ПРАКСЕ
БРОЈ 1. ди 9.
подизање насипа крај река у опште штетно по | исте, признато је већ од већине хидротехничара; а у нашем елучају ово је већ и с тога, што
пошто је наше знање — као што смо горе/ | напоменули — о брзинама код велике воде врло | површно; сем овога, ми смо до сада код свију |
Пош ПРИ Ви
А
је слободна ширина између насипа и сувише
мала, па је п без нарочитог мерења очигледно,“
да ће услед оваког сужавања профила, при ве-
_ликој води наступити сасвим недозвољене брзине. Ово се врло јасно види, упоређењем са ресултатима за т=0,--5 ако би хтели да изведемо сужавање профила на ширењу од 346 пп, то би имали да очекујемо издизање огледала велике воде за 6,0—4,,4—2, та што би у већини случајева било потпуно недозвољено.
У сл. 11. уцртана су три профила, заједно |
са линијама за количину воде-- но како се већ за случај :=0, огледало велике воде и издиже за 5ло— 4,14) та) што је веома знатно, то ће ва' извршење бил едини у шиштању профил ва п=0. Да се Дво изведе, морали би се насипи уклонити пи реџл осигурати ширина огледала у 2934 та. Кол“тако регулисаног тока могли би сматрати“ да је овака опасност од поплаве и загушивања ледом — |отклоњена. Но како су овакде измене у већини случај ева искључене, то морамо гледати, да се приречје (Уогапа) изведе по Кормалном профилу. Џри највећим водостањима, нећемо моћи ипак да отклонимо знатније овећање на брзини; но исто ће бити, као што „смо видели, мање штетно, докле још остаје у границама од т=0 до т==0,55, што треба за ~ сваки поједини случај испитати. Ако је брзина сувише велика, то треба гледати да се профил
за велику воду прошири; но ако то није могуће
— кад река на пр. пролази кроз какву варош —, то ћемо морати одговарајући део велике дде, вештачки и каналом око тог места да |/ одведемо, као што имамо случај код Магдебурга.
Овакве и њима сличне тешкоће у извршењу нормалних профила до највишег водостања, не треба ни мало да нас задрже, да извршимо нођмалне профиле бар за малу и обичну воду и преко тога на више колико је могуће; јер ако при великом водостању наступи неједнакост у кретању наноса, а отуда и местимично таложење и дубљење у кориту, те се зле последице дају лако отклонити по проласку велике воде употребом потребног броја машина за багеровање. После оваквог једног чишћења, мо-
жемо, за све остало време у години, рачунати
на приближно равнотежно стање у реци; што, међу тим, код једне рђаво регулисање реке као што је познато — никад није случај. Таква чишћења корита речног по проласку велике воде, у опште мучно да се могу икад избећи,
наших истраживања, претпостављали постојано | или равнотежно (Већатгипохгизбапа) стање у реци, што се код велике воде не може очекивати. Познато је да нагло надолажење — бујица | — производи местимично велики пад, чему је опет неопходно последица увећавање брзине. Неправилном таложењу наноса п дубљењу корита у овом случају, нисмо у стању да станемо на пут; овако деФормисано корито морамо увек накнадно вештачким путем да доведемо у ред.
Ако сад још једном прегледамо све што
- смо напред казали о нормалним профилима, дола-
зимо до закључка: да пре свега треба утврдити
профил за најмању воду, за шта су досадањи
наши обрасци и посматрања довољни. За овим треба одредити потребан облик обала и приречја, дакле површину пресека између мале и обичне воде, као и преко тога; и тај је задатак по напред изложеном начину лако извршити. И напослетку остаје још да испитамо утицај ових профила на одвод велике воде и да тешкоће које би се у појединим случајевима појавиле, колико је могуће савладамо. На сваки начин добро је, ако п за велику воду пројектујемо нормалан профил, а за његово поступно извођење постарамо се, исто онако, како се то чини на пр. код варошких регулационих планова.
Пошто смо овако утврдили нормалне проФиле, приступићемо удртавању свију нових пројектованих — ресултата у уздужни профил реке. При овоме ћемо, као што је напред наглашено, гледати, да ли пројектоване висине воде за малу обичну воду одговарају култури околног терена одн. какве су измене у тима. потребне. После овог уцртавамо профиле у ситјафрпони слан. у
_ Није неопходно потребно, а кад што није. ни корисно, да се по целој дужини реке задржи симетричан облик профила. Једино је стало до тога, да за свако стање воде имамо ону ширину и површину, коју има и дотични нормални профил.
При трасирању. новог корита није од особите важности пројектовање многих и што је. могуће дужих правих; јер благе кривине нису никаква препрека пловидби, аза одржавање речног корита боље су. Сем овога треба пазити да се оса реке по могућству положи у правац матице велике воде; јер — као што смо поменули на њу сразмерно врло мало утичу нормални профили. Конвексне обале образују се нај-