Српски технички лист — додатак

СТРАНА 96 из НАУКЕ и ПРАКСЕ 5 БРОЈ 4. 9. и 9,

јећих уличних мостова, решило 05 6 грађење још два улична моста. -

За израду планова расписат је општи конкурс, у коме су учествовали и немачки стручњаци у знатној мери. На жалост, поред великог броја поднетих планова, крајњи ресултат

није био задовољавајући, јер ни један план за |

та два моста, не А реГе потпуно постављеним захтевима.

" Пошто је отварање Франц-ЈосиФовог моста, била једна тачка програма изложбе из 1896 године, када је прослављата хиљадугодишњица опстанка мађарске краљевине, то беху принуђени министарство трговине и државна радионица машина, да према пређе поднетим и откупљеним плановима изуаде за њ' нов пројект

за извршење, а грађење садањег ланчаног моста би одложено.

У години 1894—1896 саграђени ФранцЈосифов мост Ума оба крива појаса, четири отвора са. гукупном дужином од 8323 т. Мост показује“ што се тиче гвоздене конструкције

леп судоп, који је потпуно испао за руком како.

уп огледу главних капија над стубовима тако И у појединостима које дају гвозденој конструкцији, одговарајући архитектонски украве.

__ Коштање моста је следеће:

Доњи строј 2020 000 дин. а

~ горњи строј 3305 000 дин. свега

дакле 5325 000 дин. или од |! та 896, дин. тежина топљеног гвожђа, (ЕТавзејзеп) за мост износи 6075: од које тежине долази

1218" као баласт на "крајевима за отворе са.

стране. Године 1898—1896 подигнут је у горњем

крају вароши други железнички мост са четр-

наест полупараболских отвора, укупне слободне

дужине 848 ш. и једним колосеком за локалну.

железницу. Трошкови овог моста изнели су:

за доњи строј 2050000 дин. а за.

горњи строј 2000000 дин. | укупно 4050 000 дин. дакле (58. ДИН.

од 1 те; тежина топљеног гвожђа за овај мост

изнела је 3524.

Садањи ланчани мост, чије се грађење датира још од 1897 године, спада у мрежу улица које воде од источне станице мађарских државних железница (лева обала) преко Дунава у нову Еповтазве (десна обала). Ова В!пезтаззе води преко пре поменутог моста у Маргаретиној улици у стару Еппозаззе на левој обали,

на чијем крају се намерава такођер подизање једног уличног моста.

| | |

Први део од станице до Дунава водеће уличне мреже сав је прав, и требало га је и даље тако провести, алп је новчано питање условило прелом линије. У складу са овим питањем, уређен је читав део тако зване уну-

трашње варошт тако, да мост делаЗи у сасвим

обновљен део вароши.

С обзиром на ту околност, што се мост налази на најужем делу дунавскога корпшта, а сем тога н извесни саобраћајни обзири, који не дозвољаваху више речних стубова, решило се на премошћавање. једним отвором 290 т широког речног корита, с тим, да се кеови с обе

стране преместе такођер сваки са по једним отвором тако, да мост ипак добије трп отвора.

рам. околностима најбоље одговара висећи мост, чега ради се на послетку п решило за челични ланчани мост, чијп су крајњи отвори од по 4443 т распона тако, да укупни распон сва три отвора износи 878. 1.

Од коловоза ширине 18, п 18.) т отпада

Тот на улични коловоз у којп се полажу два

колосека за електричне трамваје п “. односно Т, 11 на тротоаре. Размак главних носача из-

| носи 20, 1.

Над свима стубовима стоје гвоздене куле са попречном везом п висином од 59 ш за вешање ланаца. Круту конструкцију обешену о ланце, сачпњава један решеткасти носач, који иде преко сва три отвора п продире кроз куле

у њином доњем делу; у овој је тачци крута

конетрукција са првом зглавкасто везана, док је са крајњим обалним стубовима везана помоћу котава (АпКег). Општи распоред као п начин вешања ланаца у кули, зглавци п веза котвама на крајевима, представљени су у прпложеним скицама 1 п 2. лист У. Коштање моста је следеће:

доњи строј. "3. 000'000 дин. · гвоздена конструкција 6868 750 дин.

други трошкови 1938 125 дин.

укупно 11 250'000'. дин. илп 1662 о дине од (5 пао —

Конструктивни делови могу се поделити у

две групе. У прву спадају чланови ланца са његовим споредним деловима, у другу нитова-

ни делови.

У првој линији занимаћу се са израдом ланаца. Пре но што сам се решио за начин израде, проштудирао сам "подробно њене разне могућности, и нашао, да је најбоље пзрађивање ланаца чисто механичним путем из влљаних лимова од топљеног челика (КЈиаззфаћ)). Овај начин нуди највећу сигурност за то, да се чланови ланца израде из најбољег дела лима без

пау маље ме

исти