Српски технички лист — додатак
7
СТРАНА 1098 = Ћ
РРА О НИ ои
Број 1. 8. н 9.
на лампа, начињена од двеју на ред упрегнутих лампа, дакле која имаше осам угљенова, дала је за 60 ампера п 87 волата — до сада Не о татиј ту Јн“ свет-
лости : 58000 свећа. - 5 : Др. ст. м
РУДАРОКЕ ГЛАСНИН
Одређивање количине пепела у каменом угљу помоћу Рентгенових зрака. — Услед једне белешке, која је била изашла у „Кошрав-у“ 1897 год. у руднику зшђасћ-у код Заатђтискеп-а, предузета су испитивања, да би се уверили, да ли је могуће одредити количину пепела. у угљу помођу Рентгенових
__ зрака. За ту цељ, узели су повећи број угљених комада из поменутог рудника, ибекле-2у те У једнаке плочице од 15 ст. дебљирб и утврдивши их у гвоз-
·_ дене рамове изложили пи их дејству Рентгенових зрака. С претпоставкоме Да, ако се у опште може одредити количина пубола, може се иста изнаћи само
поређењем са дуугим комадима, чија, је количина
пепела познате узели су нешто од поменутих комада.
и одред БЕ су на обичан начин количину пепела тако,
да су жећ унапред знали садржину његову. Ресултат Жог испитивања био је тај, што се могла јасно ти разлика између угља и несаторљивих састо"у за тим да је распоред истих у појединим комадим а врло различан и неправилно распоређен, а да ПК кекључена свака могућност, да св одреди бар приближно количина пепела, па чак и онда, кад се упореди са угљом чија је количина пепела већ позната.
Све што се при том могло констатовати било је то: да један комад угља пма више пепела. од другог. Међу тим кад се узме у обзир : 1. да је по некад потребно, да со одреди количина пепела до Пло ојо; 2. да је спремање угља, које сб састоји у сечењу угља на комаде исте дебљине, врло тешко п
свакојако изискује врло велику умешност, која је то- |
тово узалудна код кртог угља, онда се може увидети, да оваква проба не може пмати никакве практичне вредности, тим пре што је она не само тешка и дангубна, но што је и врло нетачна, тако, да се не може ни упоредити са обичном пробом који се врши у пећи. Ова пак нетачност у одређивању пепела повећава се и тиме, што су састојци који условљавају
количину пепела разних хемијских састава, те према томе и различно пропуштају зраке.
Из свега овога излази, да Рентгенови зраци за испитивање горива неће моћи задобити ону практичну вредност која им се приписује. В. КМ.
ИНПДУСТРИЈСКИ ГЛАСНИК
Вештачки угаљ. Једном раднику анилинске и. содне Фабрике на Нетећој-у код Мапићени-а, по имену
у
| само
Мотад-у, пошло је за руком, да из тресета и неке смесе коју држи у тајности, начини гориво које личи на камени: УГАЉ, а развија, ванредно јаку топлоту.
Интересовање, које је изазвао пре годину дана глас
о овоме проналаску, било је подељено, јер је по првим извештајима изгледало, да се овај угаљ може да прави
само од неке земље која се налази у околини Ман-
хајма и која се на извесан начин за то припреми. Осем тога, проналазач није био у стању да извуче корист из тога свог проналаска, а опет није рад био, да га из руке упусти. Секретар манхајмске трговачке
~ коморе Стећгиј упутио је целу ствар сада правилним
путом. Он је у друштву са проналазачем кулио у Носкевнепи-у у Баденској 40 Јутара ливаде, на коме земљишту има тревета, и осигурали су себи првенствено право откупа још даљих 200 јутара. Ту су почели већ дизати потребне зграде и кад ове буду
„готове, они ти отпочети Фабриковање. За рад ће бити
потребно неколико стотина, радника, а дневно ће израђивати око 600 цената угља, Угаљ ће се правити овако: Исечено комађе тресета сушиће се, па ће се машином млети и са хемикалијама, које су тајна проналазачева, мешати. Овако добивена маса, нресоваће се у Форме и као пресован угаљ слати у трговину. Боја је тога угља, прномрка, тако да изгледа као мрки угаљ, али сјајан; гори светлим пламеном п даје мало (беличаста пепела. 1! цента овога горива коштаће око 1,80 дин. тако да ће при данашњој цени угља, нема сумње, наћи прође и осигурати себи будућност,
какви се очекују. М. 5,
Алуминијум као метал за штампарска, слова. Познато је да се штампарска слова граде од смесе олова, антимона и калаја, али како је тај материјал шкодљив по здравље, то се већ одавна гледало, да се та смеса замени пробитачнијом, при чему се наравски помишљало п на алуминијум. Од чиста алуминијума међу тим није се могло ништа очекивати, јер је врло крт, али је сад начињена једна, легура, која није крта а ипак је тако тврда, да је много боља од садањих слова, јер се мање троши и знатно дуже траје. Особито је добро код ове нове легуре, што је врло лака: пет пута је лакша од садање легуре за слова. Природна је последица тога, да п машине за штампање могу бити лакше у својој колструкцији, па тако и пресе, регали и ормани, од чега, опет зависи и цена самог штампања. Ова легура врло лако прима штампарско-црнило, а тако исто лако га и пушта на артију. ( тога се дакле може очекивати уштеда у црнилу и чистији отисак.
__Па и при претапању нове легуре већа јој вредност остаје, по „Пешвећ. Шизб, зејуегђеће-у“ него
досадање оловне легуре. ; - М Н.
ако одиста да онако добре ресултате
РИННННА