Српски технички лист — додатак

СТРАНА 20 ном 2006; 3. улице са 409 и 4. улице са | 300/, допуштене озидане површине.

Кад се томе додаду паркови и утрине, онда излази управо 5 категорија.

Према тој подели, а под претпоставком | да око 209/ површине варошке долази под улице, Визтпо предлаже за сачиниоце упијања ф ове вредности:

За категорију под 1. ф = (0,68

. 1 => __==-(0 60

Р М 0 === (52

- Е а — 2: А за паркове и утрине могло би се, према томе, ставити ф = 0,5. |

тегорије и то: 1., за јако насељене улице ф = 0,70 до 0,90

Професор А. Ргаћпа препоручује 4 ка-

2. за слабије , “0 во 0,70 3., за улице где су виле „ = 0,55 „ 0,50 4. за утрине „ == Оло „ 0,30

По Кшећпо-у у америчким варошима усвојена је оваква подела:

|., кровне површине

2., тротоари, површине патосане асфалтом, дрветом и каменом са саставима за-

ф = 10 до 0,5;

ливеним цементом, ако пад није јак — == == == = ==) == (0,80 3., обична калдрма, ма- | кадам, променаде — — — ф = 0,60 до 0,50; | 4., стазе шљунком покривене ен = = ф = 0,40; 95. уврине == == = == лрт == (0,20.

Ти тако разнолики подаци о величини сачиниоца упијања најбоље доказују, колико је тешко утврдити: колики се део кише губи услед упијања, као и да тај губитак често није знатан, па шта више да је и нули раван.

Погрешно је дакле рачунати, да ће се услед упијања знатно умањити количина воде, која у канале доспева. А ако се и претпостави, да ће таквог смањена бити, онда он не може бити подједнак за све крајеве вароши.

Кад се узме у обзир, да јаким пљусковима може да претходи слабија киша, која је потпуно натопила и кровове и калдрму иземљу, тако да вода од пљуска пада на сасвим засићену површину, онда ће губитак услед упијања бити веома незнатан, или га неће ни бити. (Осим тога, капацитет упијања кровних покривача, калдрме па и саме земље није толико велики, да се на рачун тога може ума

лити са 30 и више процената количина воде,

Рад УДРУЖЕЊА

која се у канале стиче.

ГОДИНА ХИ.

Према опажањима, које је чинио Вићег,

односно утицаја шуме на задржавање кише

| у шушњу шумском, излази, да је шушању

шуми у стању да упије највише по 1 600 до 1 800 литара воде на површини од ! ћа. То одговара висини кише од 1,6до 1,8 тт.

Значи, кад је киша јача од 2 птт., сав ће вишак отицати по површини.

Како количини кише од 100 =/, одго-

| вара висина кише од 36 тт. за сат, то од | такве кише, кад би пала на површину покри-

вену сувим шушњем, задржало би се само 2 тт, или око 5,59, од укупне количине кише, која је за сат пала. Значи, да би био сачинилац упијања ф = 0,945.

У самој ствари, не може се рачунати ни са толиким губитком, јер ће се сва та количина задржати одмах у почетку, за прва 3

до 4 минута, а за време осталих 26 минута

биће губитак услед упијања раван нули; дакле, колико воде падне на јединицу површине за јединицу времена, толико ће се за јединицу времена и сливати у канале. |

Као други доказ може послужити и овај

| податак.

Да би сазнао, колико наш цреп може највише воде да упије, замолио сам члана на-

| шег удружења, општинског инжењера г. Ми-

лосављевића, да такво мерење изврши. Он се послужио црепом из цигљане г. Тадића. Према резултату његовог испитивања,

· који сам данас добио од г. Милосављевића,

излази, да је из пет проба просечно један цреп за 24 сата упио воде око 0,12 литра.

Како површина црепа има просечно (0,067 тла, то онда излази, да површина од ! ш покривена новим црепом може да упије највише воде око 6 литара; а та количина одговара висини кише од 6 шт.

Значи, даће сва вода од кише, која буде јача од 6 ши, силазити у канале; или, од кише која даде 36 тт за сат упило би се свега 6 тт, а осталих 30 пип одилазило би потпуно у канал. Тиме би се скратило време трајања кише, а максимална количина воде за јединицу времена остала би иста, јер ће се тада осталих 30 тт разделити на 50 минута, а то опет одговара количини од 1 и Али баш и да се узме, да ће се распрострти на цео сат, онда би губитак изнео непуних 179/6, дакле највиши би сачинилац био ф == (0,83.

Тај нам пример даље казује, да, кад би сва површина извесног слива имала исту моћ