Српски технички лист — додатак

ГОДИНА ХШ.

б = 2000 секунада и тада би било Ф = 0,6; а за ! = 160 т добило би се б = 1400 секунада а ф = 0,87, итд.

Исто тако, ако би се за исту дужину | | = 1 600 т вода кретала брзином у = 1,20 т, биће

1200 ф = 1823 = 0,90. А ако би се вода кретала брзином му == 1,6 т,

онда би се добило да је ф веће од јединице, а то значи, да ће бити

Ф = Фе

Из тога видите од каквог су утицаја на величину сачиниоца ф дужина канала и брзина.

Дакле, одсеком рачунати веома је погрешно. Питање је сад: да ли ће се то спорије | отицање јавити увек2

Кад представимо на који се начин креће вода у каналу, онда морамо доћи до оваквог закључка :

Кад се вода креће у каналу просечном брзином У, онда ће она за време трајања кише прећи дужину

Јев ме

а за време |, прећи ће дужину ! = |, у. Из те две једначине добија се овај однос: у — У Ја

Како смо количник ~

6 означили са ф, онда из[0] лази да је и

, 1 = 2

Из тог простог односа изилази, да ће ф бити = 1 за случај, кад је ! = ], а биће мање од јединице само онда, кад је ! веће од |, а то значи:

Утицај споријег отшцања јавиће се. само код оних канала, код којих је дужина | | већа од производа мћ, и само је за тај. случај |

У |

= р4о

За канале, који су краћи од дужине у ђ, |

Рад УДРУЖЕЊА

"претпоставили, мора се

СТРАНА 23

неће се јавити утицај споријег отицања. За

такве канале биће ф; = ад, ·

Нпр. за х = 0,0 т; |, = 1200; | = 1600 т; биће 960 ф = 1600 = 06 де

дакле, услед споријег тока спала би количина

воде на крају тога канала за 40'/..

А кад би било ! = 1000 т, онда би се добило, при истој брзини, Фо == (),96 | Ок;

дакле, смањила би се количина само за 49. За 1 = 960 било би

Ф = Фо а како д, не може бити веће од ф, Т.. не може каналом више воде одилазити него што је од кише пало, то ће бити ф, = дф, и онда, кад је 1 краће од 960 т.

Значи дакле за све канале, који су краћи од 960 т, а за случај који смо у примеру рачунати са потпуном количином кише цд, без икаквог одбитка на рачун споријег отицања.

Ко се од господе више интересује за ово питање, може о томе читати у Срп. Тех. Листу за 1896. год. у свесци 11. и 12., где сам тај начин срачунавања опширније разрадио. А иу Напдбисћ дег Гпепеш- У азепзсћанеп, Ш-ћи део, тај је начин јасно изложен и препоручен за израчунавање дименсија канала.

Да вам укратко изнесем још и друге

· употребљене начине за израчунавања сачи-

ниоца ф. На основу вршених мерења у Лондону, нађено је, као што сам поменуо, да је време отицања 4, просечно било = 3,51, и, ма да су та мерења вршена на каналу са сразмерно великом дужином и ма да су резултати били неједнаки, ипак су извесни пројектанти усвојили и рачунали су да је однос између количине д,, која отиче и количине д,, која падне

од кише, дакле Ч !

Да је такво рачунање погрешно, лако је увидети, а показало се и у пракси као неу-

ф === 3,5 —– (),286.

| месно, па је с тога и напуштено такво рачу' нање одсеком.

Енглески су инжењери нашли, да се сачинилац ф може рачунати из овог обрасца: