Српски технички лист — додатак
ГОДИНА ХШ. М
1. не води се рачун о времену трајања
кише и с тога се и код мањих површина јав-
ља смањење оне количине воде која отиче, докле то у ствари неће бити;
9. не води се рачун о паду канала, односно о брзини са којом се вода креће; међу тим, као што смо видели, брзина је од битног утицаја;
3. не води се рачун о облику слива, међу тим је и то од утицаја на брзину стицања воде у канал.
Од коликог је утицаја облик слива види се лепо из овог примера, који је изложен у Напдђисћ-у : (Слика 1.)
Кад извесан слив има 06лик правоугаоника А ВС, а по средини његовој иде канал Е Е, дугачак ! 268 т, са
ширином слива од 200 пт; Сл. 1. онда ће бити површина слива А = 31,36 Ћа; | ако је просечна брзина у = 0,7 т, онда ће
вода од најудаљеније тачке А стићи до крајње тачке Р канала за време
100 + 1568
о Е 07 = 2383 секунада.
Ако сад имамо други слив (сл. 2.), са истом површином А = 31,56
ДЕ 010 ОЈ о
(2 | 6 0
лика, Ај В, С; 1; онда ће стране тога слива па и дужина канала бити = 560 т, а време докле вода стигне од А, до Еј биће:
|
О
"
1, __ 280 - 560
МЕТЕ (0,70
|
1200 секунада.
То је скоро у пола краће време него ли у првом случају. Другим речима, ако је време трајања кише (, = 20 минута = 1200 сек., онда ће у другом случају бити Ф = | и сва вода, која падне на површину од 31,36 ћа, приспеће код ЕР, баш у тренутку престанка кише. У првом случају пак биће
Џе 1200
и ова
ћа, али квадратног 06- |
Рад УДРУЖЕЊА
| |
|
| његовом доњем крају.
|
СТРАНА 25
а то значи, да ће у доба кад киша престане
она вода, која је у почетку кише код А пала, стићи тек до ( и да ће се код | стећи у
' исто доба вода само са оне површине, која се | налази између НОЈ СЕ О од близу 15 ћа, | а не и са површине од О до Е тј. ДЕВНОЈ. | Дакле она вода, која пада на ту горњу повр-
шину, неће утицати на дименсије канала. Из тога примера видимо, дами за сваки
канал, можемо одредити ону површину слива
или онај део те површине, која ће дати максималну количину воде за пресек канала на
Утицај облика слива може се увући у
| рачун, кад се за сваки слив графиски представи процес отицања кроз извесан пресек канала,
а то се добија, кад се време за које вода тече преноси као апсциса, а томе времену одговарајућа количина воде као ордината.
Као што видите, данас је начин срачунавања канала већ толико разрађен, да се ничим не може правдати рачунање одсеком
за све улице и за све крајеве вароши, без
| обзира на то, колики је део површине озидан
а колики је под баштом, парком или утрином; колика је дужина и пад канала и какав је облик слива.
Такво, од ока, рачунање, као што сам поменуо, по правилу је сасвим нерационално, а даје и скупљу мрежу канала, него ли кад се рачуна на начин, као што сам вам изложио.
Да вам још на једном примеру из Београда предочим разлику, која се јавља, кад се количина воде за извесан канал рачуна узимањем поменутих сачинилаца одсеком, или
| кад се рачуна по обрасцу Бирклијевом, или на
начин који сам овде изложио и који је, у колико је мени познато, први препоручио РгићИпа. Поменути експерти, Линдли и други, пре-
| поручили су да се канали за Београд рачу-
| нају за кишу која даје 150 "љ, а ту коли-
чину изгледа да је усвојио и садањи пројектант Везен и син. С тога ћу и ја за израчунавање овога примера ставити да је 4, == 150 "ла.
Даље ћу претпоставити, да ће пљусак са тако јаком кишом трајати 25 минута, дакле да је + 1500 секунада, а брзина којом ће се вода кретати нека буде у = 08 т.
На основу тих података,. да видимо, колико ће се воде стећи у каналу на Цветном тргу, код Оицирског Дома.
У тај ће канал доћи вода из улице Св. Саве (стара Авалска улица) и из улице Кра-