Српски технички лист — додатак
СТРАНА 26
Рад УДРУЖЕЊА
ГОДИНА ХШ.
гујевачке; дакле, ту ће доћи вода са већег | дела Савинца и са Источног Врачара.
Од најудаљеније тачке слива за тај канал до ОФицирског Дома, имаће око 1300 т. Површина слива изнеће око 44 ћа. |
Укупну количину воде за пресек тога канала код Оицирског Дома добићемо из овог обрасца:
О =(4 += у. ф. АЈА,
где А означава површину слива у ћа, а 4 озна- | чава редовну количину воде из кућа, коју за |
тај део можемо ставити да = 05“. 1, По Везену и сину треба ставити |
— 1/
фра фр. -== = 78
дакле биће: Об = (0,50 - у, 150) · 44 = 50,50 · 44 2222 литара за секунд.
2., По експертима треба ставити ф = |; а ф рачунати из обрасца Бирклијевог
1
ф = ЈА — (0,40.
дакле биће: СФ = (0,50 4 0,40 · 150) · 44 = 60,5 х 44 =
3., По начину који сам ја изложио, може се ставити ф = 0,5; а ф рачунати из овог обрасца:
ПИ Ооо 0 ЕП аОО а не
дакле биће:
О), = (0,50-- 0,85 · 0,90 · 150) · 44 = — (О: А = 2 2 0155].
Као што видите, јављају се веома знатне разлике. За мање сливове та ће разлика бити још и већа, нарочито за случај кад се рачуна онако како су то рачулали Везен и син. Јер нпр. за исте прилике у горњем примеру, а само за други канал, који има да прими воду са 10 ћа површине, биће
1. По Везену и сину
О == 50,52 ПОН по0до Т 2:10 експертима
(р==-<-7 24.556 10-== 92051:
3., По начину који сам ја изложио Ол = 128 5 === 2805).
Из тих примера види се најјасније, да ће се по пројекту Везена и сина добити сви споредни канали толико мали, да у њих неће стати вода од претпостављене максималне количине кише.
Колико вредност за сачиниоца ф може бити различита за површине исте величине али различитог облика и различитог пада, види се сасвим инструктивно из примера, који је инжењер Нескег изложио у Оезипаћен-
| Јпсетеш-у за прошлу годину.
Приликом израде пројекта за проширење
каналске мреже у Берлину узета је за ме· родавну киша, која траје 20 минута, а која
ће дати за канале количину воде од 52 "=. заједно са водом из кућа, а по одбитку упијања, испаравања ит,д.
Као пример узео је Нескег два главна канала А и В, од којих канал А прикупља воду са слива од 85 ћа, а канал В са слива од 86,9 ћа. Дакле, по величини површине та су два слива скоро подједнака; па при свем том, вредност сачиниоца ф знатно се разликује на површинама исте величине код једног и код другог слива. Тако нпр. за канал А сачинилац ф има све донде сталну вредност = 1, докле површина слива није већа од 27,5 ћа, или докле је дужина канала мања од 1003 т, а за тим опада неравномерно тако, да на крају тога канала, дакле за површину од 85 ћа, буде ф = 0,39 а количина воде од 52 51 спадне на 20,4 31. Међу тим, за канал В сачинилац ф остаје = 1 све докле је површина слива мања од 77,8 ћа и дужина краћа од 1651 т, а за тим опада ф тако, да је за слив од 96,9 ћа Ф (),94 и количина се воде умали од 52 "Ла једва на 48,9 Ла.
За слив канала А време за које вода од кише отече веће је 4,10 пута од времена за које је киша пала. А код канала слива В време за које киша одилази каналом је само 2,17 пута већа од времена за које је киша пала.
За канал А износи највећа количина воде, од које зависе дименсије попречног пресека канала, једва 1737 1; међу тим је за канал В та количина = 4 250 1.
Те толике разлике јављају се поглавито с тога, што су на сливу В падови канала знатно јачи од падова канала на сливу А;