Српски технички лист — додатак
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР „/прабхи Оддор дружемжа
Уредник НИКОЛА И. СТАМЕНКОВИЋ, професор Велике Школе
ГЛАВНИ СКУП УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА ДРЖАН 2. ЈУНА 1902. г. У ДВОРНИЦИ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ
Записник ХП редовног главног скупа
На скупу су били: Н. И. Стаменковић; |
(С. Ивачковић; М. Ј. Божић; Св. Поповић; Д. Ј: Ђорђевић; М. Станковић; К. Д. Главинић; С. Зорић; Ран. М. Аврамовић; 0' Ст. Марковић; А. Ј. Стевановић; Р. Мутавџић; А. О. Милинковић; Л. Живковић; Ј. Андрејевић: М. Милошевић; Д. Матић; М. Руви-
дић; С. Стаматовић; И. Боди; Ј. Аврамовић; |
Н. Поповић; Ј. Ковачевић; А. Ристић: С. Шевић; Ј. Станковић: Ж. Д. Радовић: С.
Поповић; С. И. Поповић; М. Н. Турудић; |
К, Р. Савић; О. Кузмановић; Ђ. С. Јевтовић; Д. Т. Леко; М. В. Николић; С. Вељковић: П. А. Димић; М. Ђорић; В. Р. Савић; Ј. Ђикадић; М. Милашиновић; Вл. Новаковић; 4. Гагић; В. Поповић; М. Илић; Ђ. Николић; М. Протић; Н. Манојловић; Ј. Илкић; К.Н. Живковић; К. Д. Пешика; П. Јовановић; Ђ. Златковић; Д. Спасић; Б. Глумац; Ј. П. Зрнић; М. Мунк; К. Јовановић; М. С. Милосар-
љевић; П. Смедеревац; Ф. Бартош; Н. Писа; | (С. Лазаревић; В. Здравковић; П. Денић; М.'
Стефановић; М. К. Поповић; Ј. Начићева; В. Рајић, Ф. ТриФуновић; М. Павловић; и М.
Павлићевић, поред знатног броја гостију, при-
јатеља техничке струке. Потпреседник удружења, 1. И. Стамен-
ковић, пошто је скупу представио комесара
|
РАД УДРУЖЕЊА
| управе града Београда г. Н. Петаковића, пи-
сара, отворио је скупу 8 и по ч. пре подне овим говором: Другови,
При отварању седнице овогодишњег нашег главнога скупа нека ми је допуштено, да, пре почетка рада, бацим сасвим летимичан поглед на наш досадањи рад и на наш будући правац рада.
Приликом нашег удруживања ми смо истакли као циљ нашем удружењу: „уједињење српских инжењера и архитекта на сложан и заједнички рад, у тежњи унапређења српске технике, индустрије пи уметности.“ (Ових дана навршило се пуних 12 година, како се удружисмо, да радимо на остварењу истакнутога задатка.
То време у животу једнога друштва није Бог зна како дугачко, али оно није ни толико незнатно, да се не може по раду удружења ценити, да ли је и у колико је оно радило на задатку, који је себи поставило.
Кад се обазремо на стање у коме се наналазила српска техника пре 12 година и кад тадање стање упоредимо са данашњим, ми ћемо, нема сумње, моћи констатовати известан напредак; али је тај напредак толико незнатан, да га ми, упоређујући га са напретком других културних народа за исти број година, не бисмо смели назвати напретком.
Питање је, да ли се за тако незнатан напредак српске технике, српске индустрије