Српски технички лист — додатак

ГОДИНА ХШ.

Трошкови за одржавање мостова и њину обнову.

Строго узев, ми још до данас немамо сигурних података, на основу којих би могли ценити трошкове за одржавање мостова од разног материјала, јошу већем степену несигурни су подаци о њином веку трајања, те је услед тога тешко одредити како троп-

кове за одржавање тако и оне, који уло-

жени и капиталисани на крају века трајања

дотичног моста дају онај капитал, којим се дотрајали мост може новим заменити.

Према подацима из најновијег 17. издања Ниабе:а, узима се, да су годишњи трошкови за одржавање обичних засведених камених мостова 1940, за дрвене 1,5 до 3,50/) од уложеног капитала при грађењу и то, под претпоставком, да камени мостови трају не више но само 100, а дрвени 15—25 година. Како је за камене мостове пргтпостављен сразмерно мали век трајања, биће и годишњи трошкови за њино одржавање под претпоставком добре израде знатно мањи од 110] уложеног капитала у грађење.

Тачне циФре о овоме не могу се још изнаћи, пошто недостају меродавни статистички подаци не само код нас, но ни у другим земљама, или ако их где и има, нису вођени засебно за дрвене, гвоздене и камене мостове, као што би требало да буде.

Због наведене оскудице у подацима за одредбу трошкова око одржавања код мостова у опште, а имајући у виду осведочени дуг век камених мостова, претпоставља С. Мећпепз у свима могућим случајевима камене мостове дрвеним и гвозденим.

И ако за гвоздене мостове ни у једној ручној књизи нема тачних података за одредбу трошкова око одржавања, као и оних о њином веку трајања, ипак је констатовано у извесним специјалним случајевима, да годишњи трошкови за одржавање горњег строја са повременим премазивањем износе ():2 до Онај а без Фарбања 0,050) од уложеног капитала при грађењу. У опште узев, до сада вођени

статистички подаци о коштању одржавања

мостова на извесним железницама у толико

су несигурни, што нису вођени подвојено за дрвене, гвоздене и камене мостове, већ 0обично за све мостове у опште на једној прузи.

Трошкови за обнову дотрајалих мостова.

И за ове трошкове до сада вођени подаци несигурни су, и једва ако се понегде

Рад УДРУЖЕЊА

СТРАНА 35

могу наћи само просечне вредности ових трошкова. Тако у 17. издању Нише-а под претпоставком, као што смо поменули мало пре, да засведени камени мостови трају само 100.а дрвени 15—25 год., узима се, да су ти троше кови за камене 19) а за дрвене 6,6 до 49 од уложеног капитала при грађењу.

Из једног уговора између (Олденбурга и Бремена, који се односи на грађење моста преко Великог Везера у Бремену, узето је за обнову доњег каменог строја Џабј, а за обнову горњег — гвозденог строја :/0/ од уложеног капитала при грађењу. Мана свију ових података лежи у томе, што се не зна век трајања мостова од кога су и ти трошкови највише зависни.

Да по правилу и досадашњем искуству дрвени мостови имају краћи век трајања од гвоздених, а гвоздени опет краћи од камених познато је, па и сви наведени бројеви морају се са великом смотреношћу примењивати из разлога, што је век трајања неког моста зависан не само од врсте употребљеног материја, но и од његове каквоће, од појединости у конструкцији, од веће или мање брижљивости одржавања итд.

Нису ретки случајеви у којима дрвен мост дуже траје од гвозденог, о чему нас досадање искуство учи. Тако на пример, у Швајцарској има у приличном броју друмских дрвених мостова заштићених од наизменичног дејства влаге и сунца нарочитим кровом, који су се поред редовног одржавања, без целокупне обнове, по једно и више столећа одржали. На супрот овоме, железнички дрвени

| мостови по правилу веома су кратког века.

Исто тако има и гвоздених мостова, нарочито ланчаних, који су једва трајали 25—930 година, па су се по том морали новим заменити. Испитивањем је у Немачкој констатовано, да су се гвоздени мостови после 30—40 година употребе показивали још са свим добро у погледу каквоће материјала, што се поглавито може приписати добром одржавању а да се код солидно изведених камених мостова у погледу њине трајности може рачунати и на хиљаде година позната је ствар.

При штудији већих пројеката, не треба изоставити оцену годишњих трошкова за одржавање и обнову, а нарочито одредбу и упоређење потребног капитала за грађење једног и истог објекта од разног материјала, и ако

тај рачун не мора у извесним случајевима