Српски технички лист — додатак

година ХИ. 1. варира. За последњих шест година, не узи- | мајући у обзир мале мостове из ваљаних но- | сача којих има доста, извршено је код нас и саобраћају предато до краја 1901 год. 15 | већих друмских мостова а 6 су у раду и то. са носачима решеткасте конструкције, а по цени 400—500 дин. у злату од гоп-е гвожђа, · без царине. |

За камене мостове коштање је зависно од цене материјала, даљине транспорта и на-

чина Фундирања.

Прешмућства гвоздених мостова над каменим ова су:

1) Гвозденим мостовима могуће је пре- | мошћавање великих отвора, (највећи извршени отвор 918 т. за гвоздени, односно 34,00 т. за зидани камени мост, први у Енглеској а други у Луксенбургу), они дакле захтевају мањи број речних стубова од камених, а ови се често тешко Фундирају, нарочито је пак ово важно за пловне реке.

2.) Конструктивне тешкоће код мостова, чија оса са правцем пута односно реке заклапа мали угао, за мостове у кривини, као и за евентуално проширење моста услед појачаног саобраћаја, лакше је савладати код гвоздених, но код камених мостова.

Поменути угао између осе моста и правца пута односно реке, ако је мањи од 30' за сегментне луке са стрелом ; распона, или ма- | њи од 700 за полукружне сводове, искључује камене мостове, док међутим гвоздених мостова има извршених са углом од 20".

3.) Гвоздени се мостови могу за краће. време извести од камених, јер се стубови и гвоздена конструкција могу једновремено израђивати. Препмућства камених мостова над гвозденим ова су:

1) Због своје далеко веће трајности, ка- | мени мостови дају и већу сигурност но гвоздени за дуго и непрекидно одржавање саобраћаја у исправном стању, исто тако при. искакању воза из шина код железничких мостова мања је опасност код камених но код гвоздених мостова.

2) Што горњи строј за пут односно же- |

лезницу остаје на каменом мосту исти као и ван њега, а то даје пријатнију вожњу и не проузрокује потресе, упрошћавајући и саму израду.

3.) Што се мање количине воде из олука | могу и преко моста даље одводити.

Рад УДРУЖЕЊА

СТРАНА 37

4) Што се код камених мостова уметничка обрада лакше постизава, но код гвоздених, који нарочито из близа гледани услед разних веза личе на крпеж.

5.) Што је произведени шум при јаком саобраћају код камених мостова по све незнатан, док је исти нарочито код железничких гвоздених мостова веома осетан и непријатан. Последње две тачке нарочито су важне за варошки саобраћај и варошке мостове, где се уз то жели да постигне и што монументалнији карактер моста.

У опште узев, очевидно је по све оправдана тежња новијег времена, да се на основу свега реченог, употреба гвожђа за премошћавање што више ограничи, чак пи у оним земљама са врло јаком индустријом гвожђа, а тим пре морамо се ми тим тежњама придружити, јер нама то и економски разлози диктују.

Треба само имати на уму, да ми услед далеког транспорта конструкције из фабрике до места грађења железницом и колима, услед велике царине, услед плаћања велике ажије, далеко скупље плаћамо и гвожђе, но што је то случај у индустријским земљама. Кад се овоме дода наше лабаво одржавање гвоздених мостова од чега највише зависи њин век, онда је за нас џ онда економичније претпоставити камени мост гвозденом, ако је први и за ||, скупљи

' од последњег.

У техничким напредним земљама, благодарећи великој производњи доброг и јевтиног цемента, који се у огромним количинама троши, спале су јединичне цене за израду мостова у ломљеном камену и бетону веома ниско, услед те околности појевтињали су мостови бетонски и од ломљеног камена у толикој мери, да су постали веома озбиљни конкуренти гвоздених мостова, чак и у погледу самих трошкова за грађење без обзира на већу трајност, мање трошкове за одржавање и обнову а о лепоти и елеганцији тих мостова у сравнењу са гвозденим да и не го-

воримо.

Мора се признати, да се и код нас данас прави и више и знатно јевтинијих камених мостова, но пре двајестину година, када је по причању за један камени мост око 8,0 т. распона на путу Обреновац Шабац, курентни метар коштао 1000 дуката. Можда су такви случајеви и били прави узроци, те се данас

ударило у другу крајност, да се са стране