Српски технички лист — додатак
СТРАНА 50
Рад УДРУЖЕЊА
ГОДИНА ХШ.
6., За пругу Сталаћ— У жице, интерес и потпуна отплата
в., За пругу Београд— Ваљево, интерес и отплата за 5 година . . . .
г., За пругу Крагујевац— Чачак, интерес и отплата за 4 године . . . ..
д., За пругу Пожаревац— Жагубица, интерес и отплата за 2 године
8. Надзор за израду свих 500 км. . Па ОКО ОНА Свега динара 23934 500 д.
2 499 000 д. 980 000 д. 399 000 д.
413 000 д. 6254 500 д.
(Сем ових издатака држава на крају че-
трнаесте године остаје дужна извесну суму новаца за издате обвезнице и неотплаћен материјал Фабрикама. Но како по нашем рачуну раније изложеном остаје по довршењу свих пруга преко једног милиона динара, то се
почетку петнаесте године може амортизи-
рати 1000 000 динара учињеног зајма. Према.
томе у почетку 15-те године држава дугује: а., по обвезница-
ма (40000 ком.) 4000 000 д. 6. Фабрикама: 1. Петогодишња
отплата пруге Бео-
град— Ваљево 700 000 „. 2. Шестогодиш-
ња отплата пруге Кра-
гујевац—Чачак 420 000 „| 3. Осмогодиш-
ња отплата пруге По-
жаревац— Жагубица 1120.000,
Држава дугује свега 6240000д,.
По извршеној амортизацији учињеног
зајма у милион динара остаје у каси Управе |
Фондова једна сума од 149 000 дин. Интересно је да наведемо, са којом сумом
новаца држава покреће овај рад од неоцењене
вредности. (Са поставком да ће рад отпочети
с пролећа идуће, 1903. године, у каси Управе |
Фондова, а на циљ овога грађења, биће свега прикупљена приреза и уплате обвезница до 1200 000 динара. Ова ће се сума повећати у првом месецу рада са 153 000 динара, стварно
дакле рад ће се почети са сумом од 1400 000 |
дин. у округлој цифри, а сваког даљег ме-
|
сеца грађења примаће Управа Фондова по 153 000 динара од уплата обвезница и прикупљања приреза. _
Као што се види, постепено и правилно уплаћивање обвезница и прикупљање одређеног приреза даје држави могућност, да својом радном снагом ш својим новцем неосетно подигне у току од 14 година јаку железничку мрежу од 500 километара, мрежу, која ће везати сада најзабаченије крајеве Србије са пијацама Београда, Смедерева и осталих светских вароши; мрежу, која ће у случају рата моћи у свако доба и за најкраће време да пренесе војску са целом опремом на потребно и одређено место. (0 директним и индиректним користима ове мреже не треба говорити, јер је потреба њена јасно обележена донесеним законом о грађењу тих пруга.
Није скоро потребно ни помињати, да би се грађење ових пруга могло знатно убрзати, ако би упис обвезница ишао брзо и кулантно — у што ми тврдо верујемо — но би тада било потребно повисити број обвезница са још 20000—30 000 комада.
||. Грађење пруга поверава се страном предузимачу. Експлоатацију врши држава, а потребан зајам узима се на страни.
Нема сумње, да би се могао узети још и овај случај, да држава сама гради нове железнице, но, у место унутарњег зајма, да новац унесе у земљу са стране. Тај случај нећемо третирати из разлога тога, што смо уверени у штетност његову, а што ће сеин овом поставком, да стран предузимач ради, рачуном доказати; ми с тога бисмо понова морали третирати и доказивати штетност поставке под истим условима: давањем посла у израду јаком страном предузимачу ради извршења пруга у краћем року. Најзад разлог који нас руководи, да овако радимо, јесте тај, што се говори о разним понудама страних кућа: Гроње-а, Везена и сина ит,д., са којима изгледа да је Влада ступила или да ће ступити у ближе преговоре.
Као што смо раније чинили поставке, које су отежавале извршење пруга, када их држава гради, тако ћемо и овде узети све оно што би олакшало извршење њихово путем страног предузимача. Претпостављамо, да ће се ових 9500 километара извршити у току од шест година, као и то, да ће их