Српски технички лист — додатак

година ХШ.

равна тежини троугла АВО (слика 2), важе само за зидове, чија је задња површина вертикална или је нагнута напред. Примене ли се пак те Формуле, као што се то често дешава, и код зидова који су нагнути назад, то ће резултати бити у толико неупотребљивији, у колико се више

К 1 1 ; ; 1 ' 1 1 1 1 1 1 1 1 '

Сл. 2

из НАУКЕ И ПРАКСЕ

нагиб зида приближује природном углу на-.

гиба онога материјала, којим је насипање иза

зида извршено. И по тим Формулама добија |

се, за случај да задња површина зида са природним углом нагиба материјала којим је насипање извршено уједно падне, противуречан резултат, а то је: да нека земља, која је под природним углом нагиба нагнута, која је дакле у равнотежи, производи још и приличан потисак у страну и на више. Професор 'еугаџсећ и сам препоручује, да се у случајевима, где је задња површина зида назад нагнута, управљамо према искуству, нпр. 2 треба рачунати

као за вертикални зид, или применити опште

Формуле, које је он извео, за случај, кад је горња површина терена нагнута, и при томе треба угао, који земљишни потисак са нормалом на површину зида заклапа, ставити

Али су оба та предлога доста непоуздана; |

јер се по првоме добијају, као што је већ напоменуто, потпуно невероватни резултати, а по другом пак предлогу треба при непосредног прелаза од

д = о (за вертикалну површину зида) до

== ћ (за нагнуту површину зида)

учинити скок, прекид, који је проФесор 'еу- |

гацсћ сам означио као недопуштен, приликом оцене дела о земљишном потиску од у. Оба.

Кеђћапп-ова теорија земљишног потиска даје, за зидове јако напред нагнуте, резултате, који од стварности знатно одступају; али за такове случајеве препоручује проесор Млпкјег, у својим предавањима о теорији

СТРАНА 67

земљишног потиска, један са свим прост излаз. Достигне ли угао оф, који задња површина зида са хоринзонталом заклапа,

вредност 1390 — | (слика 3.),

то, по Кеђћапп-у, заклапа површина клизања А С и задња површина зида АВ са вертикалном исти угао

ода == 1.

и тада се, по МшЏег-у, може узети, да за веће вредно сти а, (слика 4: земљишна маса не

1

1

|

!

|

1

|

|

! . 1

1

ђ | %

| % 1 1 1 | 1

Сл. 3.

клизи више по површини зида А В, већ по једној другој површини клизања А В', која заклапа са хоризонталом угао ак = = 1350 — #/,; док међу тим између површине клизања и површине зида земљишна маса ВА В остаје прилепљена за зид, и тежину (у те масе треба додати тежини зида С.

Вредности, које се овом претпоставком добијају за ољ = 1390 — %/, слажу се са вредностима, које Меугаисћ-ове Формуле дају.

Добра страна напред наведенога и од Мпкјег-а препорученог извођења састоји се у томе, да оно за све случајеве, који при пројектовању потпорних зидова долазе, даје употребљиве вредности за 2, а да при повећавању или смањењу вредности од Б не наступи никакав скок. Питање о већој или мањој правилности или, шта више, о поузданости различитих теорија земљишног потиска него ли

с

(Ола има за техничара мање важности питање, у колико се резултати ТИХ теорија