Српски технички лист — додатак
О „НОВОЈ ГЕОМЕТРИСНОЈ ТЕОРИЈИ. О нормалном напрезању праве греде“
г. Дим. Стојановића државног саветника у пенсији. РЕФЕРАТ
В. Јподоробића
про, Велике Школе --
——=о ве —
У свескама 1—12 „Срп. Техн. Листа“ за. год. 1901. изишла је под горњим називом једна |
штудија г. Д. Стојановића, о којој ће у овоме
што долази читаоци наћи један кратак реферат.
Пошто је овај писан само за стручне читаоце, неће се у њему наћи ни слика ни много једначива, 1. У овој студији не налази се никаква ни стара ни нова теорија о нормалном напрезању |
треде, као што би се по натпису могло судити, „него се ствар тиче решења овога задатка : Дат
је тресек греде (стуба) и нападна тачка једне
силе у правцу осе греде а ван тежишта, траже се неутрална оса ч обратно. | За оцену ове штудије г. (От. потребно је да истакнемо најпре неколика тврђења из ње.
Пошто је на две стране изнео опште позвате ствари о нормалном напрезању вели г, Ст.: „На основу досадањих посматрања извођени су до сада (курсив је наш) математички
обрасци за нормално напрезање профила ;. али |
"је овој студији циљ графичка метода и с тога је потреба, да сепре свега потражи веза између призме истезања и нормалних напрезања поје" диних молекила.“ (Овако изражавање није тачно, но ми га нећемо исправљати, пошто стручни читаоци ипак знају шта се ту мислило).
Шри томе вели т. От, да је наишао на ту !
Важну и до сад непознату особину, да су нападна тачка и неутрална осовина у равпи про-
_ матраног профила две реципрочне мреже у инво-
лудији, и да је за конструкцају свију спрегова, довољно да су дата два спрега и центар инводуције, т. ј., вамо две неутрадне осе и њима одго_ варајуће нападне тачк |
;
ке као и тежиште профила,“
· датим веди г. От. да је тежио и у томе успео, да та два спрега конструише простим геометраским путем, без помоћи момената лењивости и центриФугалних, те се цео задатак своди сада (т. ј. после његове штудије) на то, да се одреди тежиште или управо само тешка линија косо зарубљене призме као ито, да ова метода служа у исто доба п на то, да се помоћу ње одреде моменти лењивости и центрифугални за произвољне осовине. то
На једном месту вели опетг,бт,:, томе централна елипса лењивости служи на то, да се помоћу ње одреде моменти лењивости и центриФугални. Сада (т.ј. после његове штудије) централна елипса припада историји.“ ,
Да видимо по реду како стоји са овим крупним тврђењима, г. Стојановића.
2. Да покажемо одмах, даг. От. греши кад мисли овако о централној елипси т.ј. да њему,
кад тако каже, није ни познат знача| централне ·
елипсе лењивости у примењеној Механици. Кад се постави питање, шта треба да буде дато, па да се могу наћи моменти лењивости и
центрифугални за све осе у равни пресека пре.
де (или дате равне контуре) одговор је: да тре-
4 > а,
по та РУДЕ. ~= >
ба да су повнати моменти лењивости и за.
две управне осе и центрифугални (0 за тај,
пар, т. ј. налаве се две просте једначине, које дају момент лењивости / (ва осу под 42 кроз
_ пресек првих двеју) и (С за њум на њу управ-
ну као просте Функције /« 7, 6, и а“.
Ове су једначине тако просте, да се из њих налази Ј и С било рачуном било конструкцијом,
_шри чему има да се нацрта само извесан круг, ша се из цртежа изваде те две количине. Али, си а у 5 ). :
ф
Џ 5 2 !
| ~ ђ И: 5