Српски технички лист — додатак

да однах | нађе момент лењтвости за осу ров

тежиште. Кад се из далог профила а редукована "површина на онај начин, како сам ја показао још пре 20 година (а то није ништа друго него попуњена метода редуковања или Војачекова)

онда не само да се може наћи момент лењиво- |

сти профила за произвољну осу него се одмах налази и момент центрифугални за њу и једну на њу управну, (једначина 11 односно 15 6. у штудији. т. Стојановића) кад. се нађе тежиште

те редуковане површине. Ја ју не би могао назвати“

__ моја ни год. 1882. док не би потражио, да ли већ у страним литературама није публикована, а то ли сад, својом методу редуковане површине, која се већ налази као претходни корак у методи Воја"чевовој, којом се тражени моменти лењивости

своди на тражење једне површине (друга редуковања), о којој се може читати и у Клери- |

ћевој Механици!

Је осталом, питање је | "велако, да ли ове

"чисто геометриске методе имају превагу над

методама графостатичким, које се показују у свакој графичкој статици, и које су познате сваком инжињеру.

Најзад у вези с овим је и ова напомена.

Стара је ствар и то, да је момент лењивости

једнога профала за дату осу једцак статичком

моменту односно исте осе једне запремпне, која се добија кад се призна, којој је дати про: Фил основа, заруби једном равни кроз осу а под 4' према равни профила. о је основа

за врло лепу и практичну Брауерову методу а

то је савршено оно исто, што, г. От. зове „својом методом“, по којој се: заиста, израђује таква запремина (на пр. од шине греде) па се помоћу теразија нарочито удешених

налази момент лењивости дотичног профила, а |

може се наћи и центрофугални. И о томе писао је г. Клерић у поменутој књизи Гласника.

8. Али има још нешто што овде морам напоменути. Још онда кад је про. Моћг увео у примењену механику „тежаште дењивости“ а

проф. Гапа то разрадио, припала је централна

елипса лењивости историји т. ј. може се бити

и без ње за решавање задатка о неутрадној оси |

и нападној тачки, „па давле и без главних оса

и главних момената. За одредбу тога телишта |

лењивости довољно је опет знати два % и (О за пар оса па се онда једном врло простом кон-

_ струкцијом =- помоћу круга — налазе и мо.

после 20 година. А Г, Ст. зове

из оригиналних радова његових,

или Какве друге

и та Механика теораска.

_менти за све друге осе, и неутрална оса за || дату нападну тачку и обратно, па и напрезање. " Простотом својом надмаша ова конструкција ону, | која се оснава на реципрочности било да се ради "са централном елипсом, било са две неутралне_ осе и њихове две нападне тачке. ( а -

рисао сам ја у свескама 3.—8. Тех. листа за год.

1898. па и то као да је сасвим непознато г.

Отојановићу. Нарочито је проста конструкција

| кад су дате осе симетрије профила. - У свесци за. Мај— Август. „Тех. листа“ за

год. 1897. саопштио је'опет г. Турудић, „да су

линије сила (саставнице напад. тачака са тежиштем) и њима одговарајуће осе, које иду кроз. "тежиште а паралелно одговарајућим неутралним _

осама, две 0 цитронн системе које су у исто доба у ниволуцији“ (а то је ниволуција спрегнутих прилика елипсе). Затим је показао у. св. 6. за год. 1898. како се центар те инво-

луције налази па помоћу њега решава задатак

о неутралној оси и нападној тачки па затим и напрезање. Међутим, кад се добро. расмотре особине тежишта лењивости, види се, да овај центар инволуције у сл. 4 тога чланка није ништа друго но Моћт=ово тежиште лењивоста за један особени елучај (сл. 9 мога ресерата 0 раду проф. Бапа а). И одатле могао је г. От. видети да се задоцнио са својим тврђењем: „да сада. (тј. после његове штудије) припада централна елипса лењивости историји“, а колико је дубоко отишао проф. Бапа у чисто гесметриском испитивању овога прелмета може видети г. От, (што ће

уверен сам, врло интересовати) пошто с».

у „Техн. листу“ изнео само оне ствари, којима, се у пракси можемо користита. Тамо ће видети г. Ст. да је и ту поново изишла на видик она

_ важна реципрочно инволуторна веза, за коју он

мисли, да ју је он изнашао.

9. [7. (От. вели, како жели, да његова расправа послужи нашим инжињерима као ручна књига. На то има да се примети ово. У Механици Клерићевој нема ничега о општем решењу задатка, да се нађе напрезање при ексцентричном терећењу графичким путем помоћу централне елипсе, нема ничега о језгру пресека итд. јер је Али од како јег. Клерић почео предавати само у Тех, Факултету он је и о овим стварима више предавао, а ја предајем све па и употребу централног језгра за

· одређавање напрезања Инжињери пак, који су 35 на. Моране политехникама примењену

је

МЕ

554