Српски технички лист — додатак
9
дљиво. А зашто се износи, кад се мора приати, да пема друге помоћи, или бар да није
осу шта ново, да се ПАРАН нападне тачке
“
(Срп. Ученог Друштва књига 48.
израчунају помоћу два Ј и (С за основицу ове
зару бљене призме, који се налазе или аналитичким-
пли графичким интреграљењем' Јесте, али онда би дела ова проста и позната ствар, која сег. Ст. чини тако важна, морала испасти пз штудије г. Стојановића као новина.
Само у случају кад површина пресека
(профил) има осу симетрије овај је начин упо-
требљив, па опет излази на познато тражење тешке линије једне површине ограничене правом и кривом контуром, геометријским путем. Но он је онда и излишан јер ако је тако, и ако је профил каква позната крива линија, онда су вам познати и моменти па помоћу њих налазило п нападну тачку за дату неутралну осу
(која се онда узме упоредна правцу симетрич-.
ности), а ако има још једну, онда одмах имамо ава спрегнута. пречника централне елипсе, дакле све што нам треба.
"дато и сам г. Ст, вели; „Кад профил нема таквих симетриских осовина онда је радња по овоме начину доста заплетена и не може се препоручити“. (а ми додајемо: да се не може ни употребити). У томе случају употребује се веома корисно друга редукована површина, која лежи у равни профила, без. обзира на то дали профил има симетриских осовина или нема“.
И сад г. Ст. редукује дату површину сасвим на онај начин, која је опасан у ћлерић—
__Бај баховој механици на стр. 728 и код Воја| чековог начина стр. #89, само са том оградом, уда средина редукованог тетива, мора остати на,
средини првобитног. (То је овде битно, ако се баш мора наћи нападна тачка, али ако се траж!
само моменат лењивости (а не и центрифугални)
онда се може употребити једна једина тачка
редуковања ма где на оси). Јасно је и то да се
ту већ могу извести јед. 15. из одељка ПТ. (које је г. Ст. доцније нарочито извео) али онда бл ствар одмах изишла идентична са оним што је описано у механици Клерићевој и у Гласнику
Али и ово редуковање, нешто различно од
онот описаног у механици Клерића иу „Глас-
нику Срп. Ученог Друштва књига 48“. није ништа ново. Ја сам (са колегом Ј. Отефановаћем) још у „Превет. Гласнку“ за год. 1882 показао, како се из дате површине цртањем налази ре-
дук вана површина, којој је тежиште нападна.
тачка идростоти 105 иритиска за дату нивоску линију а ова је у исти мах и нападна, тачка
ревултанте ПЕВА и то на један још лакши
начин, но што је онај у сл. 22. пу 0 Т.
Стојановића. Можда је то онда било ново и за страну литературу, но тешко да се до данас
није 0 томе писало, пошто је ствар доста лава
да се пронађе. Обрнуто излазе моменти Ји С из координата тежишта те. тако _ редуковане
површине. _ Кад површина, ПИ има. једну осу
_ симетрије, онда се све тачке О поклапају и
ствар је још лакша, онако како је у механици
Карићевој описано, “бе лаке случајеве за право_угонак и паралелограм разрађује г. (Ст. на два
начина, те понавља у својој · штудији. просте и
познате ствари, тако да Еажем ситнице меха-
ничко-геомегриске. |
За обичан троугоник угрошно је т. Ст. читаве скоро две стране Тех. Листа замењујући зарубљену призму са једним параболном повр= шином, у место да то каже у неколико реди
овако: Ако се код троугонака АВС узме.
страна АВ за неутралну ову, онда зарубљена.
призма има рогљеве А, Ви С ачетврти 1 лежи
управно над С. Шовнато је, да тежиште овога тела лежи у средини оне дужане, средину АБВ сл средином (1), пта зато и тешка линија сече основу у средини средње линије троуг ника кроз С. о је дакле нападна тачка или једно теме језгра, ако је АВ неутрална оса,
"Не знам, да ли су ове просте СО. биле по-
знате г, От. У најмаху руку требао је бар напоменути, да он то хоће да докаже на други начин, али је сигурно, да и томе нема места у штудији, која треба, ПО буде „ручна. књига“ за инжињере.
1. У олељку У. своје штудаје г. (От. износи све познате ствари о греди, на коју дејствују силе у вертикалној равна кроз њену осу, дакле један спрег, те неутрална оса сече профил и пролази кроз тежиште, и долази на оно исто, што се може читати на страни #30. и “31, Клерићеве механике а још више разрађено у поменутој књизи „Гласника Срп. Уч. Друштва“. На оба места види се, како се редукована повр шина може употребити за одредбу момента лењивости датог профила. При»ригет за „тедитлт
(је Опеггвећише аеће“ припада, маслам, проф. Ате Киегу а даља разрада је у примени на. изналажење момента лењавости. Па иако јена
сгр. #32.—785. Клераћеве Механике о томе реч, а у поменутој књизи Гласника нађен момент дењивости по тој методи, ипак г. (От, вели на
крају евоје штудије, да је у ел. 96 нађен момент
лењивости профила шине „по овој методи мојој! «
Нацртапа је прва редукована а површина а сва је _разлика у томе, што овде неутралн , оса не про-_ лази кроз тежаште и што је г. С. употребио. _ једначину 18 15 1 спада једвахина 1 =, 14
која спаја