Српски технички лист — додатак

___Ако се дакле ова веза није исказивала у школским п практичним књигама са гледишта пројективне геометрије, "онда то још никако не значи, да она није била позната и школским и практичним стручњацима. На против баш и за школу и за праксу врло је погодно, што се то све ради на овај тако елементаран начин, преко елипсе лењивости, који нимало није неелегантан. Само што свето или није познато г. Отојановићу _илп он није хтео на то ни главе да окрене.

- 5. Али је могућно то — бар мени није повното, да је публиковано у страној литератури

— да се та особима није досад доказивала

директно, без помоћи гласниг оса и главнигу

момената (пили двеју оса косих за које је С=0 и њихових момената) него расматрањем закона о промени момената лењив)сти центрифугал_дих и на подлози две происвољне неутралне осе п две нападне тачке за њих, као што је то учинио г. От. у својој штудији. На тај начин

очевидно је ова ствар генералисана, 85% Чим

_ свака наука тежи, а односно наше литературе

приоритет сигурно припада Г. Отојановићу 84 |

то генералисање.

Право говорећи штудија госп. (Ст. требала, би, према овоме што досада рекосмо, да се овако почне. „Позната веза између неутралне осе и нападне тачке, која њој одговара, може да се _ докаже и непосредно т. ј. да се не узимљу у помоћ главне обе и главни момента и 1. ЛИ онда би дошла проматрања о моментима лењивости и центрифуталним па на основу њих доказ о реципричности мрежа неутралних оса и на-

падних тачака. Шри томе многе се ствари из |

одељка 11. штудије могле узети као познате на пр. једи. 11, 12, 15, тако, да би се свешто треба могло лепо казати на два листа „Техн, Листа“.

__Са гледишта праксе важно је показати каква |

је разлика у послу по првом начину тј. кад се ради помоћу главних оса, и кад се ради по начину г. Стојановића.

И за један и за други мора бити "нађено тежиште пресека (профила греде). По првом начину за две управне осе кроз тежиште нађу се моменти лењивости и центрифугални, онда главне осе и главни моменти (тј. аи б) па се затим употребљава иста конструкција, која и у сл. 10 _штудије г. Стојановића. Џо начину г. От. две произвољне осе сматрају се као неутралне осе па се нађу за њих нападне тачке и онда одмах долази конетрувција у сл. 10. Али да би се нашле нападне тачке потребно је очевидно _ да бе нађу моменти лењивости за узете две осе и центрифугални, о чему се уверавамо чим поставимо једначине за тешке линије оних двеју при_ вама напрезања односно за координате нападних

јЕ Ман у 1

тачака (то су једначине 15 у штудији г. Стојаћ ва 1

вића) дакле податци су исти. ( томе пак, штоње.

г, мисли, да је тражио и нашао методу да се прођту, |

без момевата лењивости, биће мало час говора. _ За површине које имају две осе симетрије (управне или косе) тј. за које су правци главних оса пли спретнутих пречника познати, нема никакве разлике између једног и другог начина. 6. Овде прво да кажемо то, да представ-

| љање нормалних напрезања на површинске еле-

менте елементарним цилиндрима и представљање

"резултанте напрезања тешком линијом едне за-

чија зарубна раван пр 'лази кроз неутралну 067, није ништа“ ново ни необично, већ се налази у многим делима, као и то, да се то исто чини и са хидростатичким притиском на равну површину. Што се тај начин: представе код нормалних напрезања савијене греде под дејством једнога момента не употребљује, то је зато, што нас ту не интересују нападне тачке резултанте унутрашњи. сила већ њихов статички момент, који се ставља једпак статичком моменту спољних сила. Зато су се до сада, како вели г. (т., изводили математички обрасци а не зато што геометриска представа није била позната, Тако исто није ништа ново ни то, да се статички момент запремине једне зарубљене празне може употребити одредбу мочента лењивости тј. једначине 19 из штудије г. (т. одавно су познате. Рекосмо напред, да је за одређивање продорне тачке тешке линије ове призме потребно значи три момента запресек, које је основа овој призми т. Стојановић, да, би обишао ове моменте, тражи ову продерну тачку тиме што вели: „Дело питање своди се сада на то, да се овај волумен косо зарубљене призме сведе на површину, која има псто тежиште и исту тешку линију“. Тако је, само треба додати: уи да се ова може наћи некаквим новим геометриским путем“. Та џовршина у општем случају јесте један цилиндар, (или комад цилиндра) коме је основа крива линија (средине паралелних тетива датог профила), изводнице утравне на раван тога а крајеви им чине опет другу криву линију. М сад тој површини треба наћи тешку линију, која је паралелна са изводницама! Шта је тиме добавено: Ништа, ма да се најпре мора извршити извесно

рубљене призме,

| редуковање дужина (ел. 21. штудије г. Ст.) и

макар после овај цилиндар заменули са више трапезних површина управних «а основу призме. У суштини својој то није ништа друго него тражење тешке, линије оне зарубљене призме

или друкчије казано тражење резултанте више

паралелних сила геометриским путем, и у томе

"нема начега новог, а у пракси је скоро неупо_

(тј. два пи С). Али.