Српски технички лист — додатак

ГОДИНА ХЈУ.

ФУНДИРАЊЕ УШТРИЦАВАЊЕМ ЦЕМЕНТА СТРАНА 39

израду саме калдрме, и то: да се употреби само базалт или онај камен који има исте особине и који се поред ванредне тврдоће не круни и не образује шкодљиву прашину.

4. Да општина израду калдрме врши сама, а материјал да набави путем лицитације. Да има довољну количину спремљеног материјала, те да се отпочети рад на калдрмисању не мора прекидати због оскудице у материјалу и да се не мора за исти лиФерантима да плаћа скупље, кад виде, да општина нема матери-

јала те мора исти од њих пошто-пото узети.

Према свему наведеном треба улице, где је жив саобраћај, калдрмисати и макадамисати голубачким каменом, који има особине базалта. А улице у којима је колски саобраћај мањи, њих треба калдрмисати ситно-зрнастим гранитом или трахитом, остале пак улице раковичким каменом.

Топчидерски камен не треба употребљавати за калдрму, јер је сувише крт, те се лако круни и образује шкодљиву прашину..

ФУНДИРАЊЕ УШТРИЦАВАЊЕМ ЦЕМЕНТА У ПЕСАК ИЛИ ШЉУНАК (С по Аппајез дез ропћ5 е! сћаџз5еез. (0 М. Ј. по а ла ИНЖЕЊЕР.

Немац Ф. Најкирх (Мецктећ) изумео је нов начин Фундације у песку и практички га први пут опробао у Бремену. | |

(Овај метод има циљ, да она места у наносу, песку или шљунку која леже под водом, аимају да служе као темељ некој конструкцији, претвори у чврсту масу, у бетон од песка или шљунка. Овај се преображај врши у месту, није потребно откопавање тих слојева. Постиже се продирањем цементног прашка у дотичне слојеве. Агенс је компримован ваздух, а цемент се узима онакав, како се обично продаје, дакле у прашку.

Гвоздена цев, кроз коју се цемент уводи у дотичне слојеве, има унутарњи пречник од 36 тт; на доњем крају искована је у шиљак, избушен рупицама од У тт пречника. Горњи њен крај везан је помоћу коленастог наставка и цеви од каучука са каналом (цеви) који доводи компримован ваздух. Цев се тако може дакле подизати, спуштати и померати с места, а компримован ваздух пролази слободно кроз њу.

На цеви, која доводи компримован ваздух намештена је нека врста инјектора која по вољи регулише количину цементног прашка, која треба да се помеша са компримованим ваздухом.

Овај ваздух повлачећи са собом цементни прашак, пролази кроз рупице у покретној цеви и гоњен извесним притиском, продире у песак, који хоће да се употреби за темељ. Претпоставља се, да је песак под водом, дакле врло покретан, продирање компримованог ваздуха производи у њему неку врсту

кључања, које личи на кључање воде која се

загрева; а овде ваздух замењује пару. Цементни прах задржи се на влажном песку, образује неку врсту бетона од песка, мешавина ова врло је потпуна, услед описаног кључања.

Чим дејство инјекције ваздуха престане, поједина зрна песка врло се чврсто спајају и сабију. Покушајима нађено је, да се извесан волумен песка приметно смањи кад се инјицира са количином цемента, од ! ње гове запремине.

Увођење покретне зашиљене (копљасте) цеви (ђе - Јапсе) у песак врши се помоћу познатог начина, којим се побијају шипови средством компримованог ваздуха или воде под притиском. Кад се цев спушта у чист песак, достижу се за врло кратко време дубине од 5 до 6 метара. Рад је тежи, кад је песак измешан облутцима, комађем старе грађе и др. Гада се често мора цев извлачити и забадати на другом месту, да би се избегло заптивања рупица. Да би се цемент правилно распоредио, подели се површина, оног тела, које се на овај начин Фундира, на квадрате од 20 до 25 т стране и у сваки се уноси потребна количина цемента, која се одређује сразмерно целој кубатури. Цев се прво уведе у средиште сваког квадрата дејством компр. ваздуха, кад се спусти на потребну дубину, пусти се цементни прах у струју ваздуха а у исто време почиње се цев лагано извлачити (издизати).

Да би се ово издизање олакшало, цев се обеси о троножац или о покретну дизалицу (оте) и може се тада по вољи дизати или спуштати. Употреба дизалице боља је,