Српски технички лист — додатак
16
пеза подељен дати профил. У узетом примеру свака редукована површина састоји се из два трапеза. У првој релукованој површини оба трапеза 6 Н ОР и НЈК, (; леже у две различне равни, али то ви најмање не омета рад, јер нам сами ти траџшези нису потреби, него њихове пројекције РООЈР; п ОКК,О; па нормалној равни. У другој редукованој површини оба трапеза леже у равни профила.
Сада треба релукованим трапезима олредити тежншта, па их за тим претворити у правоугаонике, у којима је једна страна стална количина К,, па онда имамо волумене појединих призама као компоненте тражене резултанте у виду производа
Ле
тако, да су волумени, дакле, и силе сразмерне дужима у. Као што је већ поменуто, по првој методи треба ово радити са пројекцијама редукованих трапеза а за тим треба још и њихова тежишта ортогонално пројектовати на праве ФН, НЈ,.... што полове паралелне стране трапеза. У слици је само тежиште Т) трапеза РОО; ЕР, пројектовано у тачци Т праве ФН. Ово долази од туда, што по другој методи пре. сеци тешких линија појединих призама леже већ у тежиштима редукованих трапеза а по првој методи треба тек одредити пресеке тешких линија ТТ... појелиних призама са равни профала а разуме се по себи да ти пресеци леже и на правима ОН, НЈ,..... што по лове паралелне стране трапеза.
На послетку, помоћу два полигона сила и њихових верижних полигона одреде се обе резултанте, кој се секу у ПЛОД нападној тачци ХК.
Из овога види се јасно, да се нападна тачка ХМ за дату неутралну осовину п може одредити по првој методи, редуковањем у нормалној равни, и огда, кад дати профил нема осовине симетрије, и, што је још најважније, да при томе редуковању треба извршити ове исте конструкције, које се врше и по оној другој методи, коју г. Вл. Тодоровић тако топло препоручује. Из тога излази, да је она реченица у реферату његову:
„% ми (т. ј. он, г. Вл. Тодоровић) дода„јемо: да се не може ни употребити“ псказана је без довољно размишљања. Али ја сам у мојој расправи изречно изјавио да се та метода не може препгоручити за профиле без осовина симетрије, па за то је потреба, да овде наведем и разлог. Моја расправа треба да буде ручна књига нашим инжењерима, па
трапези,
| зато сам и тежио, у колико је то могуће било,
ла задатке сводим на познате ствари; али, то се овде, но првој методи, није могло. учинити панијсискључена могућност, да се при конструисању учини погрешка из недовољне пажње. Да је овај мој разлог био а правилаш и оправлав, најбољи је доказ сам г. Вл. Тодоровић,
| који као професор примењене 1 механике на па-
шем техничком факултету није такође разумео ту конструкцију.
Даље г. Вл. Тодоровић замера ми и то, што сам при одређивању нападпих тачака за обичан троугао утрошио скоро читаве две стране Тех. Листа без икакве нужде и потребе; кад се то могло много краће доказати на друси начин. То место у његову реферату гласи
| овако:
„За обичан троугоник утрошио је г. Ст. „читаве скоро две стране Тех. Листа замењу„јући зарубљену призму са једном парабол„ном површином, у место да то каже у неко-
„лике реди „овако: Ако се код троугоника
"АВО узме страна АВ за неутралну осу, онда.
„зарубљена призма има рогљеве А Ви 6. „Познато је, да тежиште овога тела лежи у „ередини оне дужине, која спаја средину АВ „са средином ОР, па за то и тешка линија „сече основу у средини средње линије тро„угоника кро: С. То је дакле нападна тачка или „једно теме језгра, ако је АВ неутрална оса. „Не знам, да ли су ове просте ствари биле „познате г. От. У најмању руку требао је „бар напоменути, да он хоће да докаже на „други начин, али је сигурно да птоме нема „места у штудији, поје: треба да буде ручпа дЕењига за инжењере“. Да је мени стало било само до тога, ла за једну страну троугла, као неутралну 060вину, одредим нападну тачку. као што хоће да представи г. Вл. Тодоровић, — ја не бих имао потребе да се онолико бавим са троуглом, а још најмање би имао потребе да испитујем онс влаке, који у томе случају ограпичавају релуковану површину, Томе је са свим други, и то овај разлог. Е Кад дати профил нема осовине симетрије, па хоћемо зе повољну неутралну осовину да одредимо нападну тачку, онда се профил дели на трапезе паралелама ка неутралној осовини. Обично се узимало да су редуковане површине тих призама са трапезном основицом такође а ја сам хтео дато питање детаљно нроучим, па за то је била потреба да се тачно проматрају редуковане површине, кад је про-
пина
аб 1 ара