Српски технички лист — додатак

полажем на то приоритет, јер мени није познато да је то тако исказао ма ко пре мене. Разуме се по себи, да није искључена могућност, да су у другим приликама и за друге циљеве узимани волумени као силе; али то не може бити неки разлог да се мени оспорава приоритет у овоме специјалном случају.

Даље, да би се могла одредити тешка линија косо зарубљене призме, кад дати профил има повољан и, неправилан облик, ја га делим на узане трапезе, којима су стране паралелне неутралној осовини и сматрам их такође као основице правих и косо зарубљених призама, па онда су њихови волумени:

“= 060 55

о = д, р5 89

Маи О АНЕ

и да бих могао одредити тешке линије тлх призама, које су компоненте тешке линије целе призме напрезања, ја их редукујем на површине, које имају иста тежишта и исте тешке линије. „ То редуковање може да се изврши на два начина, један пут у равни управној на раван профила и да полови паралелне стране трапеза, а други пут опет да се то редуковање изврши у равни датог профила. За оба начина редуковања треба увек да се одређује четврта пропорциона х по једначини.

Права ен Ке не где је К повољна али увек стална количина. да то редуковање ја сам у мојој расправи навео три начина, један по Војачеку и још друга два, па и ако ми г. Вл. Тодоровић признаје, да је моје редуковање „нешто „различно од оног (Војачековог) описаног у механици Клерића и у Гласнику Срп. Ученог Друштва књига 48,“ — опет за то сва та три редуковања сматрам као познате ствари и не полажем на њих никакво право. Ну, ако г. Вл. Тодоровић полаже кеки приоритет на Војачеково или ма на које друго редуковање, нека му је Богом просто, ја му тај приоритет нећу никад оспорити.

0 првоме начину редуковања у равнима управним на раван профила, ја сам изјавио у мојој расправи, да је радња по томе начину доста заплетена и да се пе може препоручити, ако дати профил нема спметријских осовина, а г. Вл. Тодоровић у 6 тачци реферата својега ово изјављује том приликом:

„а ма додајемо: да се не може пи употребити“. И «в тога мислим да је вредно да се

испита, да ли допста постоји та немогућност, а то ће се најлакше урадити, ако се упореди тај први начин с оним другим, Војачековим, који г. Вл. Тодоровић онако топло препоручује.

У томе циљу узећемо да је лати профил састављен из два трапеза АВСРЕРА (сл. 6). ца се тражи нападна тачка ХМ за неутралну осовину п. Зарубна раван кроз неутралну 0с0вину закључује угао а са равни латог профила, п ако обе те равни сечемо са нормалном равни

кров тачку О добивамо оба пресека ОР п ОР, у положеном стању. На тај начин паралеле АВ, ЕД п ЕП имају напрезања сразмерна правима РР,, 00, пи КЕ.

Профил није симетричан и с тога је потребно да у оба случаја половимо дужи АВ, ЕОС и ЕРО, да би тежишта остала непромењена

кад вршимо редукцију а за тим да се траже четврте пропорционале х по једначинама ТАВ ПРЛР не Ебони ке о ОДИ ви ли сео

По првој методи радећи, узето је

| па је онда нађено

Х РР; Хо = 09 Ха == 16

с напоменом, да тачке Р, и К, нису у слици конетруктивно одређиване. По другој методи

радећи, узето је О

па је онда нађено

“ = А В, 1 (6 с = О

где дужи А, В, и Б. р структивно тоа ане: На тај начин добијамо по свакој методи по једну редуковану површипу, стоји из онолико трапеза,

нису У слици кон-

која се са-

на колико је тра-