Српски технички лист — додатак

„задатак о неџтралној оси па за тим т на„трезање. Истина, мени г. Вл. Тодоровић поручује у реферату својему, да наши ђаци, који су се учили на страним техпикама, знаду из примењене механике више од мене; али, ја не могу да му еледујем у томе погледу и да пођем његовим путем. На против, ја му као некадањем добром ђаку мојему радо признајем лепу техничку спрему и жалим, што је тако непажљив био, да му се могло подметнути, те се у реферату својему онако непромишљепо

взалетео.

У.

У приступу моје расправе навео сам

пи ово:

„За тим, тежио сам и у томе успео, да

„та два инволуторна спрега конструпшем про-

„стим геометријским путем, без помоћи мо„мената лењивости п цептрифугалних моме„ната, п, као што ћу показати у овој расправи, „цео задатак своди се само на то, да се од„реди тежиште или управо само тешка липија „косо зарубљене призме. Ова метода служи „у пето доба и на то, да се с помоћу ње од„реде моменти лењивости и центрифугални мо„менти за повољне осовине,“ па сам ту мисао и извео у [и ТУ одељку моје расправе. И противу тога устао је г. Вл. Тодоровић у поменутом реферату својему п ту, у главноме, казује:

1., „Да представљање нормалних напре„зања па повртшипске елементе елеметарним „дилиндрима и представљање резултанте теш„ком линијом једпе зарубљење призме, чија „зарубна раван пролази кроз неутралну осу, „није ништа ново ни необично, већ се палази »у многим делима, као ито, да се то исто чини „и са хидростатичким притиском на равну повришну.“ 2., „Да редуковање површина у равни профила п ако је „нешто различно од оног опи„бсаног у мехапици Клерића пи у Гласнику „Српског Ученог Друштва књига 48, вије ништа НА

· „Да се редуковање у равнима, управним на за профила „пе може пи употребити“ кад профил ема осовину симетрије. И, на послетку 4. „Што сам „за обичан троугоник утро-

)

„шио читаве скоро две стране Техн. Листа „замењујући зарубљену призму са једном па-

ураболном површином, у место да то каже у неколико реди.“

Пре евега треба да поменем противу ових замерака у ошште, да сам ја моју расправу овако завршио:

„Ова расправа могла би бити много краћа, „кал би се ограничио да напишем само оно „што је у њој ново. То нисам урадио из два „разлога. Шрви је разлог тај, што би тада „тешко било одржавати потребну везу у из„лагању мисли, а другн и главни разлог тај „је, што сам желео, да ова моја расправа по„служи нашим инжењерима као ручна књига.“

Осем тога, ја сам у почетку ЈУ оддљка моје расправе казао још и ово:

„Да би пак, у томе послу, било везе, по„треба је да се овде наведе и по нешто што

„је већ познато а читатељи лако ће распоПи И ша повога а шта је опет већ У било.“

Овакав поступак није у науци ни нов ни необичан, да се ради потребне везе у мислима наводе познате ствари. Тако, да наведем само један пример добро познат и г. Вл. Тодоровићу. Професор Гапа допунио је у „Сушсетјепт“ за 1888 Моћт-ов рад о тежишту лењивости, штампаном годину дана раније у истом часопису, па је опет за то при том допуњавању, ради потребне везе у мислима, навео јп ехбепзо цео рад Моћт-ов. Тако исто урадио је Гапа и у евом другом чланку, штампаном у „2еизећтћ Ни Вашуевеп“ за 1892.

Из овога види се јасно, да ја нисам мислио ни тада, кад сам расправу писао, па не мислим ни сада; да је све оно пово што сам у њој нацисао.

Према томе, г. Вл. Тодоровић греши, што ми уписује у грех, да себи присвајам познате ствари и да их објављујем као нове; али у исто доба, морам да поменем још и то, да он у томе толико претерује, да чак и нове до сад непознате ствари хоће да представи као да

| су биле познате. У томе погледу треба да по-

менем најпре ово.

Кад се за повољпу праву, као неутралну осовину, у равни датог профила тражи нападна тачка, опда ја сматрам тај дати профил као основицу праве призме, која је зарубљена повољном равни кроз дату неутралну осовину, и тешка линија те косо зарубљене призме сече раван профила у траженој нападној тачци. Тако сам казао на мојем јавном предавању и тако сам написао у мојој расправи, па мислим и сада да је то у науци нова ствари

наиђе ата