Српски технички лист — додатак
Хлећ штап 2уе! Бенећсе апдете зепкгесћје Ахеп РС ипа РР, зо бпдег тап детеп Ттаоћентошепје Је Ја чипа даз Сеп исатотепе Јеа Зштећ Жећеп дез Ригећтеззег5 СР ипа дег гисећбпсеп _ Зепкгесћјеп ПБ 20:
ТЕ ПИ В Је ТЕ.
ЗУећпег еп чтећ Фе Ахеп РС чпа РО пећ! зепктесћи! зопдег штег Ђенебсет Млпсе!, 50 ма Јеа Фитсћ деп Ађчапа ТЕ уоп дег гпоећбпсеп Кгејззећпедагсезје . Пле 2хшт Асћзе РС сопјцитте „Ахе РС' сећ! Аитећ деп Кгејзас ћи рипес! С" дег Зећпе СТ.
Рле Напршаоћенахеп РА, РВ сећеп Фитсћ Фе Епдрипсје де5 дитсћ Т сеЈеојеп – Кгејаацитсћтеззег5 АТВ ипа чтећеп даћег зепКктесл! ашејпапдег.
Је хе! Ахеп, детеп 21сећбпоез Сепшисајтошеп! ојејсћ МиШ 156, ћејззеп сопјцојте Ахеп.
Је ге! Ахеп, дегец 21сепбпсе Ктејззећпе дигећ Т сећћ, чпа сопјиотте Ахеп, депп дег гивећбпсе Неђејатт г 15#—0.
Веза Фе Ејасће сапе Зутшееахе, зо маће тап Фезеђе 2шт у—ахе, да !п Фезет РаЏе дах Сепшигантотеп! Ју=0 упа. Хит БИдисћеп Паге ипо сепцо! ајзо Фе Кепл 55 хоп Ј, ипа Ју ипа Т Пео ац! дег + у-Ахе, да пасћ СЛејсћипо (4) хе = 0. па.
круга, крајње тачке тога пречника ваља везати са 5[Р] па ће нам тако добивене осе бити главне осе. Оне су извучене испрекиданим линијама. Обележимо ли угао између ма које линије силе, на пример К, и њој одговарајуће линије и, са ду и повучемо ли у пресечној тачци линије ц, са кругом, тангенту, то ће тетива кроз центар инволуције са том тангентом заклапати такође угао д,. Ако из Т спустимо управну на тангенту, то ће нам, као што је Гапа показао, та управна представљати графички момент лењивости нашега пресека за тежишну осу ш, дакле: Те о ам и еј
(Ове моменте ле-
би 6 њивости Ји; и Јтц који ће нам за одредбу напрезања доцније корисно послужити добијамо врло лако и брзо графички, мерећи их из слике са размерником за поларни момент Ј; = Ј, + Ју усвојеним, док би њихово рачунање аналитички било много обилазније. Најбоље је пресек однети на главне осе момента лењивости, као што је то у нашем примеру и учињено. За ово је центрифугални Љу=0 чега ради и центар инволуције Т пада на позитивни део у— осовине, која је као оса симетрије пресека главна оса, исто тако је главна је оса и х— оса, јер је и она оса симетрије.
Из овога упоређења може се извести само ово двоје: или је професор Гала Мо
Турулићеве члапке или је г. Турудић, пишући своје чланке, преписивао из Гапд-ова рада. У томе погледу несумњив је доказ само време, у којем су ти чланци писани; Гапа је саопштио свој раду „2ензећтт ит Вацуезеп“ за 1892 годипу аг. Турудић штампао је свој рал тек после пет година у „Срп. Техн. Листу“ за 1891 годину. Међу тим, могло би се помислити да су ова два научара самосталним радовима _ својим, пезависно један од другога, један пре
13
а други после, дошли до истих резултата. Али, пи то мишљење отпада, јер г. Турудић изречно каже у својем првом чланку од 1896, да одређује момент лењивости оако „као тплио је Гапа показао.“
Закључак је из свега овога, да је г. Турудић радећи своје чланке просто преписивао од Гап -а, само се пз велике скромности стидео, да то каже п у својим чланцима, а да се људи не би сетпли, одакле је то преписивано, оп истина задржава знак Т за тежиште
лењивости, али му издева име и назива га
„центар инволуције“. Кад сам се већ оволико бавио са чланцима г. Турудића, онда бар да поменем још п то, даје он у тим својим чланцима и све остало преписао од Гапд-а.
Овде је место да поменем још и ово. Госп. М. Турудић штампао је први чланак свој у Техн. Листу за август 1891; ја сам држао предавање о мојој геометријској теорији у јануару 1898 : п, на послетку, т. М. Турудић штампао је свој друга чланак у Техн. Листу за јун 1898. Ту, у томе другоме чланку, г. М, Турудић казује да је у првоме чланку својему показао „да су линије сила за разне нападне „тачке и томе одговарајуће осе, које иду кроз „тежиште 5 пресека, а паралелно према од„говарајућим пеутралним осама, две реци„прочне системе, које су у несто доба у пн„волудији.“ Показао сам да то не стоји; тога нема у првоме чланку. Види се, дакле, да је г. Турудић имао скромну намеру, да се користи мојим предавањем, па је мислио да је допуштено и то, да оно што сам ја показао може присвојити на тај начип, као да је бајаги он то исто казао пре мене у својем првом чланку; али, у томе послу био је и сувише невешт.
Да завршим овај део моје одбране. Г. Влад. Тодоровић знао је за Моћт-ову расправу о тежишту лењивости, а тако исто, знао је п за оба чланка Гапд-ова о томе тежишту, јер је те радове у верноме преводу штамнао у Срп. Техн. Листу за 1898 годину, — па опет за то у реферату својему од 1902 године вели:
„У свесци за мај-август Техн. Листа за „тод. 1891 саопштио је г. Турудић да ву ли„није сила пи њима одговарајуће осе, које пду „кроз тежиште а паралелно одговарајућим неу„тралним осама, две реципрочне системе, које „су у исто доба у инволуцији (а то је инволу„ција епрегнутих пречника елипсе). За тим је „покагао, у св. 6. за год. 1898, како се центар „те итволуције налази, па помоћу њега решава