Српски технички лист — додатак

бине тежишта лењивости, пего да се непосредно ради са полом цептралис колписације, којп се пазива п перспективи цептар. Копетруктивпа, примепа згодна је парочито опда, ако се за пречпик 4 помоћпог круга. узму павеспп олпоси, п то

1 [= по (ЕЈ)

4«==— бе ћу) = У (а--ђ),

где је п обично једитпца или равно површипа Ку првоме случају. Овде пије место да се тај, овде случајпо истакпути проблем проматра п даље у овоме чисто геометријском правцу, али, свакојако треба да поменем, да је ова веза између перспективног центра и тежптта лењљивости пова ствар п ја је овде први пут саопштавам.

Као што је већ помепуто, главли је циљ овога посла, да се па чисто изведе питање ог. Турудићеву пептру пнволуције.

У оба поменута аланка г. Турудић служи св нским „центром шиволуције,“ али пигде пне казује, како је дошао до тога центра, него само показује његову копструкцију. У првоме члапку показивапа је копструкдија тога центра за повољан епрег ортогопалпих 0с0випа 2у кроз тежиште профила, кад су за те осовине позната сва три момента другог редаЈ, Ј, Ј,, под погодбом, ла помоћни круг пролази кроз почетак и да додирује с — осовину; ва тим проматра особепп случај, кад су ти у — осовипе главпе осовине пресека. · Овај последњи специјални случај поново проматра и у лругом члапку. Према томе, довољно је да проматрамо само опу општу конструкцију а о њој добијамо врло јасап појам, ако упорело писпитем, шта о томе говори професор Гала у „Хензећтћ Ки Вапуезеп“ за 1892. а шта је паписао г. Турудић у „Техн. Лиету“ за 1897. За оба текста узимам “само једпу слику, (ел. 5.) пи то опу од Бапд-а, а кад је што друкчије озпачено у Турудићеву тексту, ја ћу покрај тегова знака додати у загради и онај од Рапд-а, те да пи у чем пе може

бпти двоумпце. Тп текстови гласе:

(десеђеп Шг 2ме! зепктесћје Ахеп х ипа у, Фе Мешће Ј, Ју па Ју. Рипстаззе (т) цпа Кгеј5дигсћтеззег 4 чећеп ти епапдег 1п дег дигећ О1е!сћипе (1) ацзеедтискјеп Вемећипе. РПје Еп ипе

Замислимо кроз тежиште З[Р] као теме инволуторних зрачних праменова описат ма који конични влак — најлакше круг, са пречником 5Р ПРУ] == 4 == Јргевају == УУ. где је Ј; поларни момент

дег Мотепје 2уећег Огдпцпо етћаћ Фе етасћоје Еогт, мепп Фе Маззе (т) =18 а. ћ.

Ј а— ===,

апсгепоттеп упад.

Мап 2есћпе Фаћег епеп Кгез5 уот Пигећтеззег ЈА ТАРА Јене х — Ахе 1п Р ђешћ ипа

пасћ дег + у—5ене 21 сеЈесел 156, Безитте Т пасћ

Чеп ОТејсћипсеп (4) [јед-.

начина 10 ове Одбране] ац5 деп Ахепађу а пдап:

ХЖ У

МЕ Ј

глеће Аштећ Т деп Оитећшеззег АВ, дапп чпа РА, РВ' Фе Ттаећенаћацр|ахеп ипа ТА, ТВ дегеп, Тгаоћенатотет,. [Глео! Т. паће ап М, з0о Капп Фе бас ипо МТ сепацег дитећ деп Ађзећи 2 ап! дег х—Асћзе Без ит! егдеп

7 = РМ. соја

Ју = "=> % Јн] реши т јр __Бе ји | ЈЕ

лењивости за дотични

пресек. Означито са Ји Ј, е-

кваторијалне моменте лењивости за х — односно у — осу, а са Ду центрифугални момент пресека а нека је 51 = [РТ ]–= ја ТР—|Т, У] = Ју подигнимо из Т, управну на ЗР [РУ] и пренесимо на њој 1 ф— 2 по ће тачка бити центар инволуције.

Кад је центар инволуције дат, лако је помоћу њега за ма коју линију силе, на пример за К, [К] добити одговарајућу линију ц, [ц,| за то ваља само К, продужити до пресека са кругом, ту тачку везати са центром инволуције Т до поновног пресека са кругом, ако сад ову последњу пресечну тачку вежемо са тежиштем пресека 5 [Р], добићемо њ, [ц].

Неутрална оса за продорну тачку нормалне силе у 3 [1] мора бити паралелна са ц, [и]. Исто тако лако је помоћу центра инволуције Т одредити и главне осе момента лењивости; за то ваља само везати центар ин-

волуције Т са средиштем