Српски технички лист — додатак

СТРАНА 46

се у овом случају може насигурно тврдити, да до преправљања пруге неће доћи. Ако би се ова узана пруга хтела да преправља докле је саобраћај тако јак, а да се не угрози сама сигурност његова, то би страховито скупо коштало, тако, да би куд и камо рационалније било, подићи сасвим нову железницу. Код тако јаког саобраћаја биле би интервале возова тако мале, да не би било времена за разбијање стена, проширење објеката и т,д..

И богата држава морала би одустати од тога, да за такву идеју и најмању жртву! поднесе. Права је срећа што су ове земље | одмах спочетка добиле узану железницу, јер | би иначе место 800 Кт имале једва половину.

Из следећега табеларног прегледа види се да код свега напретка што су железнице постигле, са брзином путовања ипак не стоји | тако сјајно, чак ни код брзих возова.

Преглед просечне брзине вожења заједно са задржавањем (брзина путовања) путничких возова некојих главних железница, у километрима на сат:

| Паје | Ели о а | утина | || Време

пруге | ~ |вожњ |Е = Е = па И Еј у кило- воза | = | = 2“ од ДО | метрима | || ЧЕ = => Амштетена Понтебе 419. 1 918. 1758) 28,5 и Линдау-а 661 | 911 125 о. 26, Штајн. - Ирдинга| Шердинга | 171 | 2827 || 74622, Беча Бишофсхофена || 367 7 117 18:50) 26, Вергла Брегенца 280. | - 1610 4 27,8 Беча Трста | 971: || 8721. 10|7 275 Куфштајна Але 9027 10 12 | 18] 245 Е ња | Брзи 303 || 6,9 | 88, Кашау-а Одерберга | 981 И Т6 ТА 1524 Беча Течена | 457 ||| 7 1515 30, Будапеште Верчерове || 497 || 710. )1949 || 25. 5 Шесбурга | 602 | 508'231' 71-'26. - Ријеке | 615: | 1008. 21 | 26 28:

Јура — Симплонска железница | | Базела | Лозане | 1987 172 || 755 24. А | Х | Брзи воз | 168 | 5 50 | 38,

Готхардска железница | Луцерна ____| Кијаса 226 5|| 9123 24. Босан. Брода | Сарајева ЈА УЛ ЕТ 53 | 30, | 5 | Гружа 548 1 21 | 5625.

Крајем 1902. године имала је босанскохерцеговачка држ. железница свега преко 150 локомотива, 220 путничких и 2 270 теретних кола са укупном товарном тежином од 20500 6 међу овим колима било је 60%/, са моћи ношења од 10 и 15 |. Кад се тамошња возила из најновијега доба упореде са онима који се налазе на узаним железницама по Аустрији и Немачкој из ранијега доба, онда се тек види како је огроман напредак у томе постигнут.

Способност железнице узанога колосека

= Из НАУКЕ и ПРАКСЕ

година ХМ.

у опште је била само питање возних средстава и оно је овди најуспешније решено. Некадање локомотиве од б0и 75 кс. и

мали вагони дугачки од одбојника до одбој-

ника по 97 т са размаком точкова 27 т, двоосновна теретна кола са. истом размаком

и товарном снагом од 6 |, изгледају као играчке према садањим локомотивама од 300 и 350 к.с., путничким колима са 3 и 4 осовине, дугачким „по 12 и 13 т и теретним колима која носе по 10, 15 па чак и по 20 +

Само је на-тај начин и успело се, да се

узане железнице подигну на висину на којој

су у Босни и да се успешно. могу да надмећу са многим великим главним железни-. дама нормалнога колосека, као што ће се то даље видети из наведених статистичких података. -

Железница располаже и специјалним ко-. | лима: за дрвени угаљ, за“месо, луксузне коње,

руде ит.д. која су за тако јак и разноврсан саобраћај потребна.

Свега има. 100 станица и 11 постаја без

колосека за мимоилажење; даље има 60 водостаница, дакле просечно долази по једна водостаница на 12,8 Кт дужине. Као новину ваља овде напоменути. да је у 20 водостаница употребљен СеПепп--ов мотор са загрејаним ваздухом, којим може да рукује један једини са свим прост радник.

Даље има 24 шупе за локомотиве са 87 места и једна велика централна радионица у Сарајеву са 7 зграда и 350 радника. |

У Сарајеву, вароши са неких 40 000 становника има од станице електрични трамвај, са истим размаком шина као и сама железница. Сва товарна кола која железницом стижу, а вуку робу која подлежи царињењу, одвлаче се електричним моторским колима директно у главну царинарницу, која лежи у средини вароши.Тако се исто:вуку и поштанска железничка кола у главну пошту и тамо се пуне или стоварују.. ;

Експлоатација главне пруге са многим побочним пругама и великим бројем вододелница врло је тешка и компликована, те зато захтева изврсну организацију, веома обазриву, искусну и енергичну управу, изучено, поуздано и дисциплиновано особље. Железницом влада строг, војчички дух, али он ипак појединца не спречава, да у нарочитим приликама не сме слободно и самостално да ради.

Путнички је саобраћај у односу на број прилика релативно слаб. 1902. године је из-