Српски технички лист — додатак

СТРАНА 48 Из Науке и ПРАКСЕ

"терета, пошто је код њих однос овога према

бруто-терету веома повољан.

Нето-терет, дакле тежина путника, пртљага и робе на километар дужине изнео је прошле године на главној прузи Брод—Сарајево 234 028 1. Од пет великих швајцарских железница само њих две: централна и готхардска показују веће бројеве, остале три куди камо заостају, јер не показују више од 224 500, 220070 и 263700 нето-тона.

Далеко би отишли, кад би се упустили да изближе размотримо све ове податке; овде нека је укратко напоменуто, да је километарски приход 260 Кт дугачке главне пруге Брод— Сарајево износио 1902. године 17320 круна и да је од 1896. порастао за 650/). За овом пругом долази Сарајево Метковић са 9750 круна. Обе ове пруге дале су нето-приход у 7977 односно 1614 круна. Неке пак споредне пруге, међутим показују дефицит.

Све пруге просечно су дале 1902. године километарски приход од 9960 круна, што се мора сматрати као веома повољан ресултат, с погледом на то да се транспортује већином само сировина, да су тарисе врло јевтине и да је прозводња робе тек почела да се развија. |

И ма да се босанска железница по својој способности може чак да мери са нор-

малним железницама првога реда, ипак она |

није дошла до крајње границе могућности. Требало би још само између понеких станица, које су и сувише далеко једна од друге, да се уметну мимолази, да се по гдегде измени сада постојећи слаби горњи строј и да се понеки гвоздени мостови појачају. Напослетку би се тежи возови могли вући двогубо запрегом, а у крајњем случају на најживљем делу пруге, између Зенице и Сарајева могао би се положити још један колосек, што не би особито тешко било, пошто је за тај део у своје време, (кад се још није одлучило, да ли да се одонуд Зенице продужи пруга градити са узаним колосеком, или да се цела пруга долином Босне преправи на нормални колосек), доњи строј већ саграђен био за нормални колосек, те би оно незнатно проширење за други колосек изазвало само нешто земљаних радова и радова у стени, без икаквих тунела.

Као одлучни присталица узанога колосека, напослетку не могу пропустити, а да из

једнога веома важног званичног акта не са-

ГОДИНА ЖИУ..

општим у изводу овај закључак: „Узане су се железнице у Босни и Херцеговини, без обзира на њихов размак подигле на ступањ главних саобраћајних артерија земаљских, и доказале да је и узани колосек исто тако способан да игра улогу главне железнице, као год и нормални.

Узани колосек изненађује оним што је у стању да привреди и он је најсјајније доказао своју војену употребљивост; ту је војеној управи испало за руком да докаже, да стратегијска вредност железнице не зависи од ширине колосека и на тај је начин један од најважнијих аргумената са којима су се противници узанога колосека најрађе служили, обеснажен.

„Заслуга је војене управе, што је без обзира на неповољну оцену стручно-техничке комисије(!) ова железница деФинитивно извршена са узаним колосеком, као што је и заслуга ц. и кр. заједничког министарства Финансија, да је размак од 0/76т задржан за све будуће железнице, које се имају саградити о државном трошку“. То је најсјајнија сведоџба коју су босанске железнице могле добити. ;

Ц. и кр. војена железница Бањалука Доберлин. Ова, 105 Кт дугачка железница за Босну је у неку руку реткост и старина. Реткост је за то, што је то у Босни једина железница нормалнога колосека, а старина је по историји својега постанка.

Њу је почетком седамдесетих година саградио и предао саобраћају, познати преду“зимач-н Финансијер турских железница, барон Хирш. У жалосном положају у којем се у оно доба налажаху и земља и становништво, то је предузеће потпуно насело, тако да је се турска влада нашла принуђена, да саобраћај ове железнице после краткога времена обустави и целу пругу сасвим напусти.

Кад је аустро-угарска војска упала у Босну 1878. године, онда је војена команда са највећим напрезањем у пола пропалу железницу довела у исправно стање и у јануару 1879. предала општој употреби. Од то доба њоме управља искључиво војена команда.

(Ова би се пруга могла продужити кроз 60 Кт дугачку клисуру реке Врбаса само по несразмерно велику цену и ако кад год и буде за то потребе, то се опда може учинити само са узаним колосеком, те да се веже са узаном пругом Јајце—Бугојно. МЕ