Српски технички лист — додатак
СТРАНА 58
шта и у колико подићи или утврдити сме и може. Комисија ова имала би се састојати из вештачког лица надзорне власти и најмање два одборника дотичног места. Онај пак, који према наведеном добије право да што подигне или подигнуто одржи, морао би имати од надзорне власти писмено уверење, у коме би све колико изложено бити морало у колико се то право његово простире.
Узроке знатније у тач. 6. именоване одклањати треба по нахођењу вештачког лица и у споразумлењу надзорне и местне ласти, а оне од мање важности да се одклањају по самом наређењу местне власти.
(Одклањање узрока у тач. 7. именованих препоручити треба бриги министра грађевине.
Узроци под тач. 8. споменути, који нам не само врло велике поплаве проузрокују, и у будуће јошт више проузроковати могу, него нас још за неразложну сечу и таманење шума, одговорним пред потомством чине, од-
клонити се могу само допуном или изменом |
постојећег закона о шумама, који би нам налагао не само паметну и разложну употребу од постојећих шума, него још и то да се оне подигну на свима онима местима гди оне по природи околности постојати морају. Но ако би допуна или измена постојећег закона за неко време застати морала, онда да влада учини одма наредбу, усљед које би се приступити имало к засађивању шума на свима Онима местима гди то потреба захте, а од
У
У току последњих дванаест години израђено је неколико пројеката за каналисање Београда, али ни један од њих није усвојен.
Да би се то неодложно и важно питање
за Београд што пре решило, наредио је ми-
нистар грађевина у октобру 1902. године, да |
Општина Београдска у року од два :есеца изради детаљисан програм за израду пројекта и, пошто се тај програм прегледа и усвоји, да се одма приступи и самој изради пројекта.
Ту наредбу министрову општина није извршила ни после 5 месеца.
Тек доласком професора Стаменковића за председника Општине у априлу ове године, изнето је то питање одбору општинском, који је изабрао стручну комисију за израду детаљног програма.
Пошто је тај програм одбор примио, по-
Из НАУКЕ И ПРАКСЕ
ГОДИНА ХЈУ
постојећих шума да се чини онаква употреба како ова не би за собом зле последице имала. Извршење владине наредбе у смотрењу подизања нових шума, имало би да се учини по договору надзорне власти н одборника дотичних места.
Напоследку, гди би по већа предходившој изјави требало да се какво село или иначе место што скорије од воде обезбеди, мнења смо да на истима местима треба одма да се предузме вештачки извиђај, па у колико за извршење потребног, због већег размера нужних мера, или због тога што је хитно и без одлагања, не би била довољна материјална снага самог оног места, у таком случају неодказати ни материјалну помоћ од стране државе.
Ово је, што је комисија ова на постав. љена јој питања према сазнавању прилика одговорити имала.
25. Августа 1871. год. у Београду. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: Д. Стевановић, (с. р.) #. Давидовић, (с. р.) М. Јовановић, (С. р.) Др. Јос. Панчић, (с. р.) Јов. НК. Ристић, (с. р.) Винтер, (с. р.) Чедомиљ А. Поповић, (с. р.) Сергије Станковић, (с. р.)
ПРОГРАМ ЗА ИЗРАДУ ПРОЈЕКТА ЗА КАНАЛИСАЊЕ БЕОГРАДА.
слат је на оцену, Грађевинском и Санитетском Савету.
Ми доносимо како извештај одборске комисије са предложеним програмом, тако и мишљења Грађевинског и Санитетског Савета.
Извештај одборске комисије гласи:
Оддору београдске Општихе.
Потписати чланови комисије изабрати у седници Одбора од 18. ов. м. ради припреме програма за израду пројекта за каналисање Београда, извршили су поверени им задатак и част им је поднети Одбору о своме раду извешће у следећем:
На састанцима својим од 21 и 26 ов.м. комисија је узела у оцену програм за израду пројекта за каналисање Београда, који је пред-