Српски технички лист — додатак
УДРУЖЕЊА СТРАНА. 15
ТИЖЕЊЕРСКОГ
-=и је одговоран у смислу уговоре и 36-
ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ САСТАПЏАКА ЧЛАНОВА пнжЕњЕрРСКОГ УДРУЖЕЊА
за државне инжењере и артитекте; а поред тога да је провео најмање 5 година у државној, самоутравно) или отитинској служсби шлљи радећи код каквог овлашћеног цивилног инжењера“. о
Тачка 2 примљена по пројекту са изменом: да изостане „у оставити.“ -
Тач. 8. Илкић. — Треба водити рачуна и о трговачком уговору. По њему не може остати ова тачка. Андоновић: — Нећемо да чујемо - за трговачки уговор. Хоћемо једном да се осигурамо од странаца. Станисављевић — Кад Илкић предлаже да ова
"тачка отпадне, онда не свата дужности ових инжењера. Они ће потписивати сва документа која су пуноважна -
пред властима, п такав човек не може бити страни поданик. |
Прима се тачка 3 по пројекту.
Прима сетачка # по пројекту са свима пододељцима, |
Тачка 5 отпала као им-6.
Тачка 7 прима се по пројекту. ~
Илкић. — Тражи да морају имати квалификације
прописане овим законом и досадањи приватни инжењери. -
__Решено да се унесе нова тачка која гласи: „Лосадањи приватни шнокењери ако тоће да постану цивилни инжењери морају испунити услове по овоме закону.“ : 5 Овлашћени грађевинари. Чл. 77 примљен по пројекту.
Чл. 18. ала Е | Илкић. — Да се дода: „инжењери у оставци или отпуштени.“ Тодоровић, — У овом се члану говорп о квали-
Фикацијама, п онда треба рећи: да је свршио вишу и нижу техничку школу, а остало да отпадне.
___Решено да тачка 1 отпадне, а чл. 78 гласио би;
Грађевинари могу бити само:
1. „Она лица која су свршила какву“
шкољмј и провела најмање 3 године у пракси.“
2. „Она лица која су свршила са добрим успетом
твоничку
· зидарско-тесачку школу, провела најмање 5 година у
пракси и положила практичан испит.“ | „Ну они који су трв овога закона биљи грађевинари а имају 15 година праксе, ослобођавају се ових обавеза.“ У чл. 19 примају сетпо пројекту два става са додатком ова: > у „ОД овога се изузимају грађевинари који су писмени и имају 10 година грађевинарске праксе.“ - У последњем ставу решено да отаадне „срески и општински“
Маја о
Вуловић. — Предлаже да буде у место „могу бити,“ или „узимају се.“ 1 Антић. — Отавили смо да су инжењери дужни бити наставници у овим грађевинским школама за то, што ће их бита ; варошима где-је само један инжењер и онда нема избора, већ тај један мора бити професор.
Видаковић. — Не може се наређивати једном ч0веку да буде професор. у
Отанисављевић. — Да овај члан овакав какав је
„дужни“
- отпадне, и да се каже, да ће се у извесном року 01-
ворити ове школе; а програм за предавање п полагање испита протисује Министар по саслушању грађевинског савета. _ . 5
п ови чланови;
| 7. Станковић. — Предлаже да се увед< школа, јер имамо доста машинских котлова. | Антић. — Немојмо пх уносити овде.
су за све Миниса Севина,
ство Прпвреде ради већ један пројекат, и то ће тамо ући «
Љ. Марковић — Да се каже да ће ове школе бити тамо ди и инспекције, и инспекцпони 01 пнже« њерн били професори. |
Решено да се чл. 80 пројекта замени овим: | „Најдаље у року од једне године дана по ступању овог закона у жеивот, отвориће Министарство грађевина "и саобраћаја практичне зидарско-тесачке школе.“ | „Програм за предавање и полагање испига про_ писује у овим школама Министар грађевина и саобра· _ћаја, по саслушању грађевинског савета.
Услови за тежничке чиновнике
Чл. 81 остаје по пројекту.
| ЧИЗ 05
српски поданици.“ Чл. 83 отпада.
| _ Чл. 84 прима се по пројекту.
Уа 80 5
5 " са додатком „да су
не могу се искључити из испитне. комисије, јер онп предају нашим техничарпма, и могу најбоље постављати и задатке. . па · Милошевић. — Тражи да се услови који пнжењери могу бити чланови испитне комисије. Тако да се каже да мора пматп пзвесан број година праксе. Павлићевић. — Професори техничког Факултета занста најбоље знају круг својих предавања, ш они би према њему п испитивали кандидате. Ати нужна је у | исто време да п практична страна ових испита буде за-
њерским квалификацијама.
Ковачевић. — И он је за то да професори имају инжењерске квалификацаје. Јер је нужно да чланови комисије зпају п практична питања. Буде ли другојачије, | државни ће испшт бити обичан школски.
Андоновић. — Теорија п пракса иду заједно: не смеју се размпмоплазити. Само инжењери из праксе могу се бојати теорије, пначе је она потребна за практичне радове. Из теорпје се често иде у другу крајност праксу, која је најзад сама по себи опасна. — Људи из праксе иначе имаће прилике да упућују младе техничаре на практичне примене. А на пспиту би требало одржати органску везу између теорије п практико.
Не слаже се, да инжењерски испит буде чисто практичан. У осталом овим би се дала прилика, да се млади техничари излажу крајним практичарима После, да бп се дало повода кандидатима, да п даље раде на теорији, нужно је да се остане и на теоријским испитима, "па дакле, да и даље буду чланово испитне комисије и професори Велике Школе.
Ковачевић. — Вели дата Андоновић није разумео. И он не замишља другојачије пспите; т.ј. да сеу опште не може ни зампелити какав техн, проблем без тео-
бити пренебрегнута, али треба нарочито предвидети, да буде заступљена и практична страна појединих питања, и за то он тражи да професори Велике Школе имају инжењерске квалификације.
Амтић. — Хтелп смо да се овим законом отарантује практична и теоријска спрема једног професора Велике Школе, јер то иначе није шпчим предвиђено у закону о уређењу Велике Школе, док тога имамо код дипломисаних инжењера.
| у
ан
ступљена, за то би требало тражшти де бу се Наш
ријске основице. Дакле нема опасности, да ће теорија _
Станисављевић. — Професори техничког Факултета _