Српски технички лист — додатак
Год. ХУШ
Српски Технички Лист
и
Стр.. 15:
СРПСНЕ МОРАВНЕ
Ко је пролазио поред Мораве морао је чути клепетање чекетала, и ако је обратио пажњу те по"тражио место, откуда му глас долази морао је смотрити на самој Морави подигнуте кућице дашчаре, које као каква лађа лебде на води, а поред њих се уморно окреће водено коло, чија пераја гони речна вода, која протиче. Ето, то је једна врста српских воденица, које "се налазе поред обала већих река, па је у пределима о Мораве добила чак и име Моравка. -
Остављајући, да другом приликом проговорим опширније о српским млиновима, узео сам, да у овим редовима опишем како наш народ употребљава водену снагу на Морави, крећући млинове, хоћу. да опишем српску Моравку и тиме, да покушам дати мапи прилог за проучавање народне технологије.
Вода је добар слуга, али лош господар — вели наш народ, а човек као створ на земљи дошао је по свој прилици пре до сазнања, да је вода зао и лош господар, много пре сигурније, но што је увидео, да вода може бити и добар слуга. Много је времена проуспео, да ону силну водену снагу употреби на своју корист, те да и од злог господара начини послушнога слугу, који ће му својом снагом "вршити корисне послове. Човек је створио водено коло које је вода обртала, а са његовим обртањем покретала и млинове и шмркове (црпке). Најпростији облик воденога кола образују она водена кола, која се покрећу тиме, што вода при отицању захвата њихова Џераја, гони их и тиме покреће само коло; ту вода производи покрет само својим током,
текло док је човек
без вештачког пада и згодније употребе саме тежине воде. Па ова најпростија водена кола образују и најстарији тип водених кола.
У ову врсту водених кола спадају и водени мотори на српским моравкама.
Не зна се, ко је пронашао начин, како ће се употребити водена снага за покретање; али се зна, да је било водених кола још код Египћана и Асираца, а у то доба и у Кини. Водених је кола било и у Грчкој, па по том и код Римљана и ту су она употребљавана махом за покретање црпки (шмркова) за воду, а и за покретање млинова, пошто су ти млинови кретани сувачама, снагом животиња или робова. Постанак воденога кола пада у давна времена, али корисна примена његова није тако давна.
По 8гађо-у) постојао је за време Митридата Вели-
ког (рођ. 137. пре Хр., умро 64. пре Хр.) у близини престонице Понтијског краља један млин, који је покретала
ж Весктапп, Вентлов лит Сезећеећбе 4св Етгћпдипебп. - |. па
От. Могиг Ваћипапп, АПсетејте Мазећтемећте.'
'била тада позната у Азији.
водена снага, што нам потврђује, да су водена кола ; Налазе се подаци из готово истога доба за владе Јулија Цезара (роб. 100. год. пр. Хр. умро 44. пре Хр. из којих се изводи: да су водена кола била тада знана и у Риму.
Међу осталим подацима на њих нас опомиње оно поетско место, које 5Заштазјиз приписује некоме Апбрафет-у савременику Цицероновом (роб. 106. пр. Хр. умро 43. пр. Хр.) у коме се вели: _
„Престаните се мучити ви девице, што радите по млиновима, спавајте сад и пустите, да тице поздраве зору; јер је Церера заповедила Најадама,“) да ваш посао врше; ове је слушају, бацају се на точкове, снажно гоне таласе, а ови опет тешке млинове “
Као сигуран доказ, да су за доба цара Августа (рођ. 65. пр. Хр., умро 14. после Хр,) постојала у Риму многа водена кола за покретање шмркова и млинова служи нам исцрпно описивање ових машина у Х књизи Витрувљевих дела.
Витрув је знао о воденим колима и он их је описао, али година Витрувјевог рођења и смрти није до сад тачно утврђена. У делу: Вјостарћје шиуегзеће апсјеппо 66 тодегле свеска 49. стр, 314, вели се, да је Витрув своје знаменито дело: ,РПе Атсћиесјига“ посветио цару римском неколико година после онога времена, кад је цар узео себи име Август, што је било 27. године пре Хрићанског рачунања, што значи да су у то доба била позната водена кола и њихова употреба.
У. Витроувљевом делу у одељку: „Пе апо ђфут рапо ебћудтоту“ налази се опис воденог кола, који слободно преведен изгледа овако:
„Точкови, онакви какви су примењени и за кретање људском снагом, примењени су исто тако и на рекама. На њиховом обиму утврђују се пераја, на која удара текућа вода, те производи окретање точка Овим окретањем покреће се и црпка (шмрк), којом се црпе вода и спроводи у један ковчег, а одатле до највећих висина. На тај се начин издиже вода самом воденом снагом, без рада робова и надничара, који су гажењем (својом тежином) кретали црпке. На исти начин помоћу воденог кола кретани су и млинови за млевење жита, које је конструисано исто тако, као и за покретање црпке, само што на крају осовине воденога кола има један зупчасти точак, који стоји вертикално исто онако као и водено коло, па како је и на истој осовини, то се и он окреће онако исто као и водено коло. Са овим зупчастим точком стоји у доди-
#) Кајаде (од грчког пао — тећи: су у грчкој митологији нимфе (виле) извора, потока и језера; ћерке су Зевса, који шаље кишу. |