Српски технички лист — додатак
Стр. 16.
-=
. ру други хоризонатни точак (на вертикалној осовини), који се покреће помоћу вертикалног зупчастог точка, На другом крају осовине (вретена) хоризонатног точка која стоји вертикално налази се утврђен жрвањски камен, који се заједно са вретеном и хоризонатним зупчастим точком гоњен вертикалним зупчаником, о-
креће, и мрви зрневље, које из једног левка (коша)
упада у жрвањ“
Ево тако је описао Витрув тадање римске млинове, који не бијаху баш у Риму, већ ван њега на каналима, којима се спровођаше у варош вода за пиће, Ови су канали имали нагиб према хоризонтали, 7, јмали пад, те су због тога морала бити ту примењена и водена кола, која се покрећу воденим ударом на доњем делу, Та су водена кола била слична са нашим воденим колима на моравкама, које се и данас налазе готово исто онако конструисане, као и римска водена кола, и римсљи млинови.
Али увођење воденог кола за покретање ишло је веома лагано, томе је по свој прилици било више узрока; а по најглавнији од тих узрока били су: незнатно дејство самог воденог кола, а при том не баш скупо обдржавање сувача, које су биле 'независне од места и помоћу којих су семогли окретати млинови ма где, а не у близини воде, где је и земљиште и зграда била, несигурнија ; па и околност, "да се морало наћи посла робовима и стоци чинила је. те су се“ водена кола лагано уводила у рад. |
Тек, кад је Калигула -— на 23 године после Августове смрти — наредио, да се из римстих. млинова узму коњи и волови за друге послове, већа оскудица у лебу. због малог броја млинова, које тада се водена кола почеше
онда се осети
покреташе водена снага; јаче уводити али и то.не иђаше брзо, јер се и на неколико столећа после тога налазаше у Риму још око 300 сувача, које се окретаху животињском снагом“) Водена кола у Риму нису се налазила тада на рекама, већ су над качалима подизани млинови што је било лакше, јер су они имали мање ширине но реке, а млинове први пут је подигао на самој реци Тибру са воденим моторима Вејазаг славни војсковођа цара. Јустијана, око године 536. после Христа. Кад је Већзаг по други пут отео Рим од Уше5-а краља Источних Гота, онда овај опсади Рим те га у опсади држаше скоро 2 године. Тада УШааз нареди, да се запуши велики и скупоцени градски водовод, на коме лете се Веза“ из те неприлике извуте се млинови са својим
жаху и млинови, као тако, што је наредио, воденим моторима натоваре на возове, ставе на чамце и лађице у саму реку Тибар, где се окретаху помоћу водених кола, гоњених водом, која
испод њих протицаше, без вештачког пада и канала.“
однесу и по-
ж) Весктапп, Вентасе | 217
безћећке дег Етиаипвеп. |
Српски Технички Лист
Год. ХУЈЛ.
Тиме је ВеНзагт дао повода, да се пронађу воденице на чамцима.
Ево како гласи опис овога догађаја из дела: 4е реПо собћо:“%) 8
„Али због тога, што су водоводи искварени не могаху радлти ни млиновн, а волови се не могаху употребити за кретање. млинова, јер у вароши већ не бијаше сувишка у животним намирницама, тако. да И потребни коњи једва добијаху храну. Тада паде Бе-
лизару на памет једна духовита. мисао.
Под његовом власти стајао је још један мост
преко Тибра. Одмах иза овога моста, онде где река под сводовима моста протицаше великом брзином, утврди он помоћу јаких балвана два чуна која беху удаљена две стопе један од другога. На ова два чуна а у слободном простору између чунова обрташе река водено коло, млинове. два, који такође држаху млинове, за другим дође трећи
поставише млинове, које покреташе За прве чунове низ реку притврдите друга
пар чунова са млиновима, па се то тако продужи даље, док се не образова читав низ од млинова, по«ретаних воденим колима као и први. Ови су млинови спремали брашно за леб, којим град уталожаваше своју глад. Кад за ово дознадоше Готи, обараху дрвеће, одсецаху са њега гране, па бацаху у ре«у огромна стабла. Ова их је носила низ воду, па са великом лупњавом грунуше стабла и разломише водена кола. Али Белизар нађе противу тога друго средство. Преко целог Тибровог корита с једие обале на другу затеже он разне ланце, који
могаху даље, а одређени људи одмах их извлачаху из
хватаху и задржаваху сва стабла, те не реке. Ове је ланце затезао Белизар не само због својих воденица већ и због тога, што се бојаше, да овим путем не стигне једном и велика гомила Гота на чамцима, па да та гомила не покуша да овим путем уђе у град. На тај је начин Белизар створио себи заклоњ а Римљанима осигурао хлеб.“
После овога времена водена моторна снага примењивана је све више и више, а нарочито за покретање млинова. Бећ у четвртом столећу изгледа да је било снагом — бар тако напомиње Апзошиа, год.
млинова са воденом воденица ; који је живео око 379. после Христа, па вели да је тада била једна воденица на једној речици, која је утицала у Мозел.
Једну француску воденицу пред Дижоном помиње (тевотиз Че Топла, који је живео у шестом столећу, а тако исто помиње неку воденицу, ман подигао у корист свога манастира.
коју је неки игу-
Мепхе] Насег тврди у својој ческој хроници, да је прва воденица у Ческој подигнута 118. године.
#) По делу: Клорр, Сезћјевћће ећатајфетанвеће
„Тусе 1. Задеп, ап5 Фег Јећ дег УбКегуапдегипе ју
коме је одштампан скоро буквални превод Рговор! и 5- ов. са латинског.