Српски технички лист — додатак

__Стр. 84 | =>

__„бРПСКИ технички лист“

Год. ХУШ. — 1907..

Изабрата конструкција железничког и друмског моста, са одговарајућим шемама покретн.г оптерећења, види се из сл. 1—7, у којима је за људску навалу узето р = 400 кгли“ = 0,4.

Узгред напомињем, да се графичка метода, са утицајним линијама, може корисно применити и за рачунање подужних и попречних носача за ношење коловоза, код статички одређених подупирала и вешала, за дрвене мостове.

Пошто се подужни и попречни носачи рачунају махом, као прости статички одређени носачи, биће и конструкција потребних утицајних линија проста. Утицајне су линије овде састављене из правих, а утицајне површине, које могу бити позитивне и негативне, јесу троугли.

На који се начин конструишу утицајне линије, претпоставља се као познато из опште теорије њихове.

П. Принцип рачунања подужних и попречних носача методом утицајних линија.

Познато је, да се линија, чије ординате престављају : вел: чине реакције. момента односно трансверзалне силе за извесан пресек, или које друге сличне функције, за случај, да покре:ни терет Р = |, шета по оси носача, између његових ослонаца, назива утицајном линијом дотичне функције. Саму линију код статички одређених носача добијамо, пренашањем израчунатих вредности функције, за карактерне тачке носача, и то у виду ордената 7, које преносимо од једне нулте линије, испод моментаног положаја терета Р – 1, и по том, крајње тачке ордииата у вежемо правим.

Површина између утицајне и нулте линије, назива се као што је познато утицајном површином, и она може бити позитивна или негативна.

Ако у једној или више повољних тачака на осовини носача, дејствује један или вице "терета Р, различитих од јецинице, онда је очевидно вредност тражене функције 2. за коју смо конструисали дотичну утицајну линију дата једначином 2 = Ру....1). односно 2 = = Б Ру'....2), у којима су у ординате утицајних линија, мерене испод терета Р.

За одредбу непознате функције 2, од «свију могућих положаја терета Р, дејствујућих управно на осу носача, потребна је само једна утицајна линија. Ако би место концен-

трисаног терета Р, имали дуж целог носача или само једног дела његовог, једнако подељени терет р нат. дужине, била би вредност функције 7 изражена једначином 2 = р. Р. .... 4), у којој нам Е преставља утицајну површину у границама једнако подељеног терета р.

__ Заменимо ли једнако подељени терет на носачу, између узастопних прелома одговарајућим концентрисаним силама: Р, Р, А ит,Д., прећи ће нам једначина 3). у једначину 5 = Рип + Ра, + Рив +... 4). У једначини 4) очевидно је: Ра = ар, Ра = а,р, Ра = ар итд. ако су а; 4, аа... дужине носача између преломних тачака утицајне линије, а то 5а тв ИТД. орд нате испод терета Р,, Ру, Ра.

При одредби реакција, момената и трансверзалних сила у подужним и попречним носачима, морамо водити рачуна о свима теретима, сталним и покретним, једнако подељеним и концентрисаним, налазећим се ма где у границама утицајног поља посматраног носача, на или ван осовине носача. Вредност функције 1, изазвату теретима, чије су нападне тачке у оси носача, добијамо помоћу једне утицајне линије, п.стављајући за њу једначине 1—4).

За одредбу непознате 2 од терета у границама утицајног поља посматраног носача, са нападним тачкама ван осовине његове ексцентрично, потребно је, или аналитичко редуковање терета на осовину носача, што је дангубно, или се поменута редукција избегава употребом место једне, — двеју утицајних линија, што је далеко прегледније, брже и лакше. Једна од тих утицијних линија одговара једној, а друга, другој страни правоугаоног или квадргтног утицајног поља, те ће и ординате њихове у и у. за ма који терет Р. стајати управно једна на другу, секући се довољно продужене под самим теретом. Користећи се двема утицајним линијама, биће нам вредност тражене функције 2, од ексцентрично дејствујућег покретног терета р, или сталног О, изражена једначином / = = Рлу + бту'...5), у којој сути у односно %: и у' ординате у двема утицајним линијама, испод терета Ри 6, за случај више терета Р и ( имали би једначину # = 2

Рчу + еру о: 6).

Ако би неки од терета Ри (С дејствовали у оси носача, дакле центрично, била би једна од двеју ордината " и у равна једи-