Српски технички лист — додатак

Год. ХУШ. — 1907.

„СРПСКИ технички лист“

Стр. 85.

ници, као што се то јасно види из сл. 1—7) на зас бном листу.

У сваком даном случају, лако је уочити утицајно поље посматраног носача, и конструисати за њега обе потребне утицајне линије, које су независне од величине и распореда терета у утицајном пољу.

Помоћу поменутих двеју утицајних линија, бићемо у стању, да најбржим и најлакшим начином одредим) положаје покретних терета Р, који ће давати максимум непознате 2 у посматраном носачу. Количина "2. може бити: реакција, моменат, трансв-рзална сила и тд. њен максимум зависан је у првом реду од распореда покретних терета Р у утицајном пољу, пошто су нам нападне тачке сталних терета О конструкцијом утв, ђене,

Лако је увидети, да нам једна утицајна линија служи за редукцију ексцентрично дејствујућих терета, у посматраном утицајном пољу, на осовину носача, друга пак утицајна линија, одређује нам од тако редукованих сила тражену неп знату 2. Ако је непозната 2 зависна од положаја пресека на носачу, као што је то случај за моменат или трансверзалну силу, биће лако из саме конструкције уочити најнеповољнији пресек, за који морамо конструисати дотичну ути ајну линију.

У сумњивим случајевима, одређује се неповољан пресек пробањем, т.ј., узастопним конструкцијама утицајних линија за више пресека, који могу бити неповољни, и образовањем једначина: 2:-=- ХР и 4Х4=; Р. у, које ће својим бројним вредностима одређивати максимум 27. Утицајна линија, која служи за редукцију ексцентрично дејствујућих терета, на осовину носача, састоји се из једног троугла, чија је основица равна дотичној страни утицајног поља, а висина равна јединици; при посредном оптерећењу, ћошкови тако добивеног троугла затупљују се правим.

Утицај једнако подељеног ексцентричног терета р. К, на одредбу непознате 7, можемо наћи помоћу једначине, 2 -=р. Га. Е,...7, (која је слична једначини 3). К, и |, јесу утицајне површине, утицајних линија, у границама једнако подељеног терета, р, једнако подељени терет на та Р површина у утицајном пољу, коју покрива једнако подељени терет.

До резултата израженог једначином 7), можемо доћи још и на следећи начин.

Замислимо површину | подељену ординатама, из преломних тачака одговарајућих утицајних линија на површине: ћ, 1,..итд;

· чија су тежишта 5, 5, и тд. Свакој повр-

шини Е#, одговараће терет р! ==. дејствујући у тежишту, тим теретима, у двема утицајним линијама, одговарају ординате 7 и у. Очевидно је, непозната н са овом ознаком, изражена једначином 2 =Хре.;„ у==8.ђу = = Ван, т у ФР б У, 7 За ИЕ = 5, ћ узе

+ 5, 7, Уг +... 8), која је слична једначинама 5) и 6) за концентрисане терете Р. и 6.

При рачунању непознате 2 помоћу утицајних линија, поред брзине и прегледности рачунања, отпада свака забуна, чим имамо на уму, да сваки терет! Р, 06, 5 = р Е, имамо да множимо са ординатама ; и у, које тим теретима, у двема утицајним линијама одговарају. Зраци из нападних тачака сила Р, (4, 5, на којима утицајне линије осецају ординате у и у, секу се под правим углом.

П. Одредба најнеповољнијег положаја покретног оптерећења, који даје мах. 2

Пошто смо према наведеном, а на познати начин, конструисали по две утицајне линије, за моменте, реакције и трансверзалне силе, код свију средњих и крајњих попречних и подужних носача и конзола сл. 1—7), биће нам лако помоћу њих одредити и положаје покретних терета Р, у утицајном пољу дотичног носача, за које добијамо мах 2.

При томе се користимо познатим правилом, из теорије утицајних линија, које гласи: За добијање мах 2, треба воз од покретних терета посматраног утицајног поља, померати у два правца, управна један на други тако, да најтежи терети дођу по могућству изнад или у близину највећих ордината а односно у, у дотичним утицајним линијам у именованог поља.“

Код железничких мостова, због фиксиране путање покретних терета, утврђује се прво положај њихов, према горњем правилу, у односу на једну утицајну линију, па је други по себи утврђен.

За друмске мостове, пошто смо покретне терете утврдили према двеју утицајних линија, за добијање мах 7., крећући их на пр. у правцу подужне осе моста, мораћемо у том положају замишљене терете, кретати још правцем управним на подужну осу моста, изнад друге утицајне

једној од.