Српски технички лист — додатак

Год. ХУШ. — 1907..

и то за пресек кроз средину попречног носача Еп, престављена је сл. 7п), односно 7т).

Према утицајној линији 7 к), постићиће се најнеповољније сптерећење носача Еп, ако точкови кола и људска навала, заузму над њом означене положаје. Како је мост такве ширине, да се по њему могу кретати у истом или супротним правцима, два упоредна воза из кола, са једновременим оптерећењем извесних делова утицајног поља људском навалом, мораћемо испитати у главном два положаја покретног оптерећења, који ће дати два вероватна максимална момента Мх и Мх", у попречном носачу Еп.

Први положај покретних терета, за добијање момента Мх', добијамо паралелним померањем св -коликог покретног оптерећења. означеног над утицајном линијом 7к), у правцу управном на подужну осу моста дотле, док точкови обојих кола не заузму бело означеие положаје у сл. 7) и 7ф). Остатак површине утицајног поља зами:љамо покривен љуском навалом, и то, позади и са стране кола. Све покретно оптерећење у овом случају, симетрично је према подужној оси моста сл. 7).

Други положај покретних терета, за добијање момента Мх" означен је у сл. 7), 'к) и 7да). Точкови кола овог положаја означени су црно Људску навалу имамо позади Кола, као и за први положај, са једне стране кола ишчезава љуска навала, а са друге се повећава, као што се то јасно види из сл. 7да).

Тражени моменти Мх и Мх", за оба посматрана положаја оптерећења, и пресек у средини распона попречног носача Еп, од свију покретних терета Р, љуске навале 5 = р! и сталног оцтерећења 6, изражени су Следећим једначинама :

Мх = = Рлу + 2 блу = Ру, + + Раљуг + Ризуг + Радуг + 5'ту: + бову, +

+ Бавуг + Бану, + ељуљ + З'ивув + > у...28). и

Мх' = 5 Ру = Сту = Рљу, +Рљу, + + Ривуг + Раду, + Згфу, + беђуг + (55 + + 57) ћу + (5 + 5) ту + = сту... 24).

_„бРиСКИ технички листе | Отр. 89.

Већи од момената, израчунатих по последњим двема једначинама, биће стварни максимални моменат, и он је меродаван за одредбу димензија попречног носача Еш.

Као што смо на показати начин одредили максимални моменат у средини попречног носача, могли би сличним путем одредити максималне моменте и у осталим тачкама попречног носача, у којима се он са подужним носачима сече. Тиме би добили моментну курву, помоћу које би могли одредити дужине појасних плоча, ако их попречни носач има. Ако у попречном носачу нема појасних плоча, довољно ће бити, да се одреди само максимални моменат за средину носача, па је тиме рачунање свршено.

11. Пример. Израчунати максималну реакцију Ед, коју попречни носач Еп предаје главном носачу. Реакција Ва потребна нам је због рачунања закивака, за везу попречног са главним ногачем. Њу добијамо помоћу утуцајне линије сл. Ук) и тачкасто 03начене утицајне линије у сл 7п)

За распоред точкова кола бело означених у сл. 7), са припадајућом љуском навалом и сталним оптерећењем С, добили би прву реакцију В'. За распоред точкова кола црно означених у сл. 7), са припадајућом људском навалом и сталним оптерећењем С, добили би другу реакцију Вр", служећи се при том утицајном линијом сл. Тк) и тачкасто означеном утицајном линијом у сл. Тт). Већа од реакција В'а и В"а, биће меродавна за одредбу броја закивака, којима се попречни носач Еп са главним везује.

Овим смо изложили све што је потребно, за рачунање подужних и попречних носача код железничких и друмских мостова.

Тачност резултата добивених изложеном графичком методом, зависи од размере цртежа и изабрате јединице за цртање утицајних линија. Обоје пак можемо независно једно од другог бирати, а тиме и тачност читања ордината у и у повећати. Тачно рачунање ордината у и у из сразмера непотребно је и било би дангубно онако исто, као што је дангубно и решаване изложених задатака аналитичким путем, који је нарочито код друмских мостова још и непрегледан. 15, Маја 1907. год,

у Београду. М. Турудић. ванр, проф. Универзитета.