Српски технички лист — додатак

Отр. 48.

дакле, да је наш Марков Трг са својом околином таква просторија, на којој није могућно постићи ефекат ни сједном јавном монументалном грађевином да“ леко већих размера но што је наш парламенат а да се не предвиди и не пројектује унапред и архитектон. ско развиће и саме околине.

Кад се, даље, има на уму, да су све ове велике пољане махом својина државна, општинска или црквена да је иначе избор места за јавне грађевине скоро не могућ у ситно испарцелисаним насељеним деловима наше престонице, онда. је јасно, да би била неопростива грешка, када би се дом Дом Народног Представништва, као што се то намерава, подигао на сред Марковог Трга, без обзира на околану, без обзира на друге јавне грађевине које би могле у вези с домом ублажити или сасвим отклонити ружно суседство проигвољних приватних зграда. подигнутих за спекулацију.

У намери да спасемо шта се може спасти, у следећем износимо једну студију о ситуирању дома зан. Преставништво на Батал џауији, као и званичну радњу изазвану том студијом. Читаоци ће из свега овог видети, колико су очајне и безизлазне прилике код нас за поуздано и зрело решавање оваких питања,

По ситуационом плану на Листу 8. утврђен је попожај Дома за Народно Преставништво.

Тај је положај изабран теко што се жел: дасе дом може догледати у колико је више могућно и с Терарија т. ј. да се с ма ког места на Теразијама добије бар једна лепа перспективна слика. Таква је слика у опште могућна само с простора ђ То ћ, али тако

добивена слика апсолутно неможе бити леџа, плас тична. Да наведемо разлоге за наше тврђење.

1). Да би с добила пластпштна слика дома, кеминовно је потребно, да сес Теразија могу догледати поред предње фасаде још и фасада Те као и друга четврт кубета шп. Али то није могућно постићи ни с које тачке на Теразијама

2). Идући од зрака ## па све до зрака ђђ' (на путу од неких 20 метара дуж Теразија) тек се поступно развија изглед предње фасаде ЈА. У најбољем случају може се догледати једва трећина предње фасаде с једног јединог места.

3). С положаја х добила би се слика најзамашнијег депа дома, поглавито зато што би се с тог места у слици показао највећи део кубата а не би се при том испречила перспектива блиских приватних кућа на фронту ће. С те најзгодније тачке добипи би смо ову слику: све што је над шрафираним делом основе окренуто ка тачки Х, све би се то оцртало на даљини од 490 метара; у непосредној близини код ћ на 60 метара даљине виделе би се ониске г'риватне куће а с друге стране дома на даљини од 250 метара догледале би се кућице на Панђеловом имању дуж целог фронта 3, 8, Каква би била слика оне трећине фасаде дома, уоквирене знатно ближим приватним грађевинама, —о томе не треба ни говорити.

„брпски техинчкн лист“

Год. ХУШ. — 1907.

4). Какав може најзад бити изглед дома с Теразија, с тог места најживљег саобраћаја где се стичу четири трамвајске пруге, то је само по себи јасно.

једино имају две тачке У и У' с којих би се дом појавио посматрачу у пластичној и неспреченој перспе«тиви. Али би се и та слика могла издвојити само на фотографији Међу тиму природи околина дома квари цео утисак. Неко ће поверовати, „да ће се околина временом прилагодити дому.“ Али ево већ самим ситуирањем дома хоће се, да сеу непосредној близини утврди регулациона линија на Панђелином имању тако неспретно да ће то бити очиглеено од огромне штете по угпед дома.

Ка што смо доказали, није могуће остварити жељу, да се с Теразија добије лепа слика дома. А баш та жеља дала је и непосредно повода, да се дсм примакне што ближе Панђелином имању, и да се повуче испреламана регулациона линија правцима 5—6—7-8 “

Није могућно ни с једног гледишта правдати ово

ситничарење у преломима 5—6—7—8, но баш услед ·

тога и падају одмах у очи махне оваквог начина регулисања. Не обзирући се на неспретност ових регулационих линија, која стоји у жалосном контрасту према слободним потезима једне јавне монументалне грађе · вине, са свију страна слободне (т.зв. положај великог стила) -— ми ћемо овде навести само две од многих махна оваквог регулисања, две главне, које би штетно утицале на целокупно постројење.

1). Познато је правило, да се јавне грађевине, са свију страна слободне, разним срествима као скверовима, парковима, аркадама, оградама ит,д., изолишу одвоје од непосредног уличног саобраћаја. У колико

. се тим срествима успе, да се колски, улични саобра-

ћај што већма удаљи од грађевине, у толико боље по грађевину.

Међутим у овом нашем случају ствара се нова саобраћајна улица од 14 метара ширине (Влајковићева улица широка је 10 метара) како би се саобраћај баш навлаш упутио на ту страну дома, где га данас нема. Нису довољни облаци прашине из улица краља Александра, Милошеве, Косовске, Влајковићеве, Гундулићеве и Таковске, већ треба још једна нова улица, још један нов извор прашине и за то треба општина да откупи скупо приватно имање!

Кад би се по несрећи и задржао пројектовани положај дома овакав какав је, много би боље било да се граница Панђеповог имања остави недирнута и да се степенички крак [ измести у положај [1. Тада би између поменутог имања и дома остао пролаз само за пешачки саобраћај, и зграде подигнуте на Панђеловом имању мање би падаге у очи.

2). Док с једне стране у ситуацији дома има много неодређености и недоследности, дотле с друге стране регулационе линије Панђеловог имања веома опредељено условљавају тип грађевина.

И то