Српски технички лист — додатак

ГЛИНЕ ЕНИ УЧИРРИРУ_ у

Стр. 50. особином Марковог трга изложеном под 3. Пространство старог гробља, Ташмајдана и Тркалишта врло ће се неосетно окрњити груписањем јавних грађевина около дома Биће још и сувише места за паркове, изложбене циљеве и тгд. Ова просторија даје могућности, да се подмири једна наша периодлчна невоља, која се јавља сеаком приликом, када има да се изврши избор места за какву јавну грађевину.

О обзиром на до сад изношене мисли, ми смо на Листу 9. израдили скицу за ситуацију дома за Народно Преставништво (ЛП и око њега груписали још и ове јавне грађевине :

П. Централу поште, тепеграфа и телефона.

11. Дом за престолонаслепника. у дворској башти

ТУ, Министарство Грађевина, поштен саобраћаја

У. Храм Светог Саве.

УТ. Митрополију.

УП. Богословију.

УШ, Министарство спољних и унутр. дела.

Од грађевина УГ и УП пружао би се.парк у правцу ка југоистоку.

Ова је студија рађена у грађевинском одељку општине Београдске и суд је актом својим спровео господину Министру Грађевина. На преставку суда

Министарство је изволело одговорита овим актом:

МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНА Бр, 319 2. марта 1905 год. у Београду.

„Оуду општине. града Београда“. „Актом својим од 22 августа 1904 године доставио је тај суд моме претходнику решење свог одбора да на регулацију трга Светог Марка у Београду одобрену 19 Јануара 1905 год, пристаје само под условом. да држава сноси трошкове око извршења експропријације, у противном жалиће се општина Државном Савету, јер вели не може ви једну пару потрошити на извршење те одобрене експропријације. Доцније, актом од 12. Јануара 1905. године ГБр. 86. шаље ми тај суд пројекат свога архитекте о уребењу трга и распореду будућих јавних грађевина, да и тај пројекат узмем у обзир при решавању питања о регугацији трга Светог Марка. (0 том послатом пројекту није дао своје мишљење ни суд, ни одбор, ни општинска комисија за ревизију регулације града Београда, па чак ни грађе-

вински одбор. Као главни разлог за измену одобрене регула-

ције општина наводи скупоћу њеног извршења, међутим извођење регулације по пројекту општинског

архитекте стало би много више новчаних жртава но |

по већ сдобреном пројекту. Општински суд не каже ко би сносио трошкове око извршења предпожене регулације: да ли општина сама или мисли да тај трошак наметне држави.

Поред овога ваљапо би проучити питање, да ли катедралу, а нарочито Богословију и Митрополију тре-

„СРПСКИ технички листе

Год. ХУШ. —— 1907

ба озидати у близини јавних грађевина као што су: Народна Скупштина, Министарства, Пошта Телеграф

и телефон, као и то, да ли је саветно груписати већи

број јавних грађевина на једном месту и ако оне нису у тесној вези по службеним пословима, или је пробитачније, да се те јавне грађевине подитну расутг, те да св ок) појединих зграда могу групсати више приватних ВЕЛИКИХ грађевина.

Са напред наведених раглога враћам – суду

поспати ми пројекат општинског архитекге са свима прилозима, с препоруком, да ако суд напази, да већ одобрену регулацију овога трга треба изменити у смислу учињеног предпога, да грађевинско одељење, комисија за ревизију града Београде, суди одбор општински озбиљно проучи ово питање па ми по том поднесе прецизан и дефинитиван предлог у вези с начином финансирања оваке регулације и с образложеним мишљењем на оцену и решење.“ ; Поводом ове званичне критике, дала је накнадно своје мишљење „комисија за ревизију регулгције града Београда“ и то на свом састанку од 30. У, 1905. г. у овој форми: „Изнет је предмет о регулацији Трга Светог Марка и прочитан претпис Минист. Грађевина који се

ва, сво односи, пошто је размотрен предлог општ. архитекте г. Лека, одбор је решио:

»„да се са истим не слаже и да по овом предмету нема ништа даљс за сад да ради, кад је решено подизање нове скупштинске зграде на томе месту,“

Ми се нећемо задржати на овом кратком акту одбора општинског који на овај начин даје своје мишљење о предлогу једне врло важне регулације. Доста је да су љ ди решили да се с предлогом не сгажу пошто је већ решено да се на том месту подигне скупштинсха зграда. Кратко и јасно. И разлог врло јак.

Али ћемо се задржати на акту Министарства Грађевина не тога ради што је Министарство и за питања: уметничке природе употребило бирократски стил и упутило општински суд, дао предлогу да своје мишљење и одбор и суд и комисија за ревизију регулације града Београла, и само што није још дошлоим лекарско удружење и одбоо београдских бабица. На то се све нећемо обазрети но ћемо овај акт схватити као неку врсту критике на предлог јер су наведени неки разлози који могу важити каб такви. У акту се тврди:

1) даби „извођење регулације“ по пројекту општ., архитекте (л. 9.) стало много више новчаних срестава него по већ одобреном пројекту (лист 8.)

2). Да општина намеће држави трошкове.

3). Пита се и у пола тврди, да не треба груписати већи број јавних грађевина на једном месту, ако онв нису у тесној вези по службеним односима.

4) Изгледа по овом акту, да је „пробитачније“ да се те јавне грађевине подижу расуте, те да се око појединих зграда могу груписати више приватних великих грађевина.