Српски технички лист — додатак

Год. ХУШ. — 1907.

__„сРИСКИ ТЕХНИЧКИ лист«

- Стр. 57

На тачку 1 и 2 ове званичне критике врло је лак одговор, али по последицама, на жалост, врло је судбоносан како за престоничке интересе тако и за државне.

Пре свега сушта ја неистина да би „извођење регулације“ по новом предложеном плану на листу 9. „стало много више новчаних жртава.“ Јер га зидање дома Народног Преставништва стоји по томе плану цело земљиште слободно и не би имао ни један делаћ приватног имања да се експроприше. Међутим

по одобреном плану (л. 8.) води се већ дугогодишња преписка између општине и државе о томе, која ће од њих двеју да сноси „трошак“ око експроприсања едног дела Панђеловог имања. Даље за подизање _ храма Св. Саве, Митрополије и Богословије на Савинцу (Енглезовцу), опет по одобреном плану, има да

се утроши преко пола милиона динара за експропријацију приватних имања. И ту се води десетогодишњи спор између општине и државе око тога, ко треба тај трошак да поднесе, Међутим по овом предложеном пројекту, по коме би се све те црквене грађевине а поред њих и три друге јавне грађевине груписале око дома Народног Преставништа, једва би било потребно

за откуп приватног имања утрошити десети део од оног на Енглезовцу, имање цркве Оветога Марка добало би обиљну накнаду тиме што би поред назива „Оветог Сава“, који му назив по праву припада, добило и катедралу не рачунећи при том што би преостали до имања добио неколико пута већу вредност.

Врло је тешко рачунски одредити колико државу и општину стаје овај ситан трошак око бесплодне преписке између зараћеног чиновништва с обе стране, нити је лако довољно тачно проценити морални дефицит услед тога као ни вредност узалуд страћеног времена око свега. Али је и без рачунице јасно, да

МИ ВУЛ Б

ови браниоци „државних“ интереса на првом месту баш страшно крње те интересе српске државе; да стално ратовање државе противу престоничке општине, доноси на обе стране само чисте штете.

Кад престоничка општина изгуби и стид и срам па „намеће“ трошкозе сиротој држави; кад један др. жавни министар мора годинама да се ценка с општи“ ном око десетину хиљада ситна трошка кад је у питању једна монументална јавна грађевина, грађевина која треба да служи на понос целом народу; онда постаје јаска и врло поимљива много употребљена фраза да је престоница образ државе.

Нећемо да бранимо оцштину нити да нападамо државу. Сваки који уме да мисли и који је само до Пеште путовао, моћиће лако доћи до закључка да ни наша држава ни наша општина не раде онако како треба. Наговестићемо с једне стране, да престоница Мађарске није била у стању да се развије овако као што је развијена без помоћи државе а с друге стране указаћемо на Замун, на наше предграђе, да се оно подиже сопственом снагом и без по _ моћи трошарине, која толико притискује сиромашни и средњи сталеж београдског становништва.

Врло је карактеристична ова друга тачка званичне критике за прилике које владају између Српске државе и њене престоничке општине. У овом случају је ситан трошак маскирао само још ситнију сујету. А у последње време као да је и дијурнашко користољубље предпостављеног државног чиновништва играло важну улогу и било главни виновник овог бруталног ратовања државе и општине.

На трећу и четврту тачку званичне критике у главном је већ унапред дат одговор овом студијом. Али ће ипак бити од користи да и то питање осветлимо једним примером, тим пре што је званична критика накнадно обновила овај знак питања.

(Олон 2)

Горња слика преставља ситуацију монуметалних грађевина груписаних око Францовог венца, (Кте-а) у Бечу. Ова група јавних грађевина сконцентрисана на једно место чини да се Беч рачуна међу најлепше пре-

стонице у Европи, Ту, непосредно око Францовог ринга стоје једно према другом: дворско позориште (Вигефћеађет) и општински дом (Кафћћлив) Парламент и Универзитет; а с овом групом даље стоји у вези ито према