Српски технички лист — додатак

њи 72

Год. ХУШ. — 1907.. __ „брпски технички листе Отр. 53. _ ИЗ НАУНЕ и ПРАНСЕ

Основи за статичко рачухање Конструкција од бетока и од ојачаког (армпраког) детока.

Како је у нас готово најмање писано о бетонским конструкцијама у опште, то држим да ће ово нашим инжињерима пружити бар најнужнијег објаснења о конструкцијама, које сеу другом свету у велико примењују. Целокупан материјал подељен је у одговарајуће групе, а главна је пажња обраћена на прорачун и конструкције друмских мостове разних облика носача. Пошто Српски Технички Лист нећа бити у могућности, да уз озо оштампа и довољан број слика ми ћемо се овде ограничити на најнужније илустрације, које ће бити довољне да објасне поједине конструкције. | Конетрукцијз од чисгтог бетона.

1,) Димзнзије стубоза, сводова и т.п. до најскоријег времена прорачунаване су по истим правилима по којима су рлчуњени, када су грађени од обичног цигљаног зида. При томе су димензије одређене тако, да су пресеци услед резултујућег дејства притисака били изложени само напрезању на притисак а случајна истезања нису се смела никако појављивати. Овакав начин рачунања конструкција, израђених у кречном малтеру, могао је и после као и пре имати својег основа. За конструкције пак од цементног малтера а нарочито од цементног бетона са сразмерно великом чврстином на истезање, истезања се морају узети у обзир при одредби ступња чврстине на прелом и шта више у појединим случајевима потребно је одредити и колико је то истезање. По себи се разуме, да чврстина бетона не зависи само од својства цемента и размере (мешавине) појединих саставних целова, већ и од самог начина обраде.

Детаљније о овоме читаоци ће наћи у „ренсафдећ о Фе Мотђетеипа, Апабћтипо ппа Ребило хоп Вашјеп ада Убатрећоп“, које ћемо доцније на овом месту у преводу саопштити.

На послетку озде ћемо напоменути још и то, да јазина бетона на притисак у опште варира између 40 и 400 кгрјем“, а апсолутна јачина на истезање између 4 и 40 кгр/см“.

2, Притавак. а) централни притисак

Неко је тело изложено притиску-слегању-гњечењу када спољашње силе дејствују у правцу његове тешке линије, а нападне тачке ових сила падају у тежишта пресека управних на тешку линију. У овачвим случајевима не морају на оба краја тела бити обе силе

динамичке да гњечење произведу; довољно је, кад је једна сила динамична а ону другу њој равну а про-

тивног смисла да замењује реакција на ослонцу. Дејство оваквих сила изазваће на телу: а) скраћивање дужине 1 за 4 и 6. проширење попречног пресека (трбушање) 4 за 0.)

- скраћење Однос 2 == —____-_______--- зове се слегање првашна дужина а однос д > : 24 == = == = 4 та

назива се попрзано проштлрње. Вредност

> зависи од материјала и за изотропска тела налази се ицмеђу 3 и 4 а за метале је ш = ј —

Ако са Р означимо резултујућу силу, која је подједнако подељена на пресек једног бетонског призматичког тела, са Е површину пресека а са 6 одговарајуће напрезање од притиска на јединицу површине онда ће бити:

слегање т

попречно проширење

Пази Блан" ош)

Речено је, да нападна тачка резултујуће силе пада уједно са тежиштем пресека. Због тога се овакав притисак назива још и цдентршан или ахсијални притисак. Услед дејства таквих притискујућих сила, тело. ће бити изложено еластичном гњечењу. За једно призматичко тело, чија је дужина равна јединици дужине тако звано специфимано гњечење исноси :

РА ИО И а се о о (2) или то исто написано у такође употребљивом облику | 2 = 9"... . .· (а у коме је изразу | Ф =

ЈЕ а сачинилац поузданости т зависи од врсте материјала. (Овде од размере—мешавине и обраде бетона.) « се може да сматра као специфично гњечење на единицу напрсзањфа. Однос

= « = —

скраћење __ 2 1 напрезање с | Га назива се модуо гњечења а његова обрнута вредност