Српски технички лист — додатак

»бРНИСКИ технички листе

ХУШ.—

Год.

1907.

ЈЕ Стр. 54

) =

| вредност Е == 1: Ф назива се модуо еластичности у Кгрјсмз,

У опште је и“ (или Е) зависно од напрезања 6

За извесне материјале (5ећууеј55 ипа Ипззејвер и челик) « је ипак у извесним границама напрезања скоро непроменљиво, Према томе су дакле истезања > сразмерна напрезањима с (Хоков закон) и на тај начин | добивена је једначина (2). Пошто за варира за бетон између 1,10 и 1,20 дакле увек веће од !.то због

тога еластичке дужне промене код бетона не расту у

] сразмери у којој

у истој напрезања расту, т. презања нису срезмерна притискујућим силама, дакле

ј. на-

6.) Екцентрични притивак

Овакав се притисак појављује, кад на неко тело дејствује каква притискујућа сила, чији је правац паралелан осовини тела а њена нападна та-ка ке пада

_ у тежиште пресека, већ ван овог. У оваквом случају _ | прсбудиће се у телу сложена еластичност или јачина. „>. 2 Сила Р, која тако дејствује, даје се заменити са јед2" ном изолованом силом Р. чија Ке нападна ливија па| осовином тела и са једним спрегом крак е раван одстојању нападне

дати уједно са (Р, — Р) чији је

| | дате силе од осовине тела (неутралне осе),

дакле моменат истога спрега био би == Р е. Сила Р која дејствује у осовини тела произвешће у влакнима тела спецефичко напрезање

0 == Па (једнач. (1),

| | |

оје је у свима просецима ЈЕ, управним ва осовину ела, сталне вредности. Опрег (Р, — Р) савиће тело приближно по кружном луку полупречника: ПРИ Бој ЈЕ | М Рале

~

| и због тога ће пресеци паралелни равни савијања, а

Таблица вредности за

не одговара у Хоковим закону, јер у извесним границама деформације деформисаних тела нису сразмерне деформишућим силама,

Овде су изложене по 0, Вавћ-у средње вредности за 1

(а ---__

иш У

за неколике врсте бетона,-које су за практичну упо-

требу довољно тачне и налазе се у границама дозвољених напрезања.

ти Е на притисак

Еу к т = | тонама | Примедба ва ст --и 1.) | Чист цемент | 109 || 250 24) | Цементни малтер | | 22) а“ аватее 1. део Цемента 11/; део песка | 1,111 360 |теска + таата Је 5 ~ у 3: | 1,15 | 315 је Е веће код једЊаа Пн БИ ЛЕВЕ а БИ еура се а 35) | Бетон | | 1. део цемента 2)'/5 д песка 5 д. шљунка | 1,145 | 298 3.) шљунак- је Ла РБ Зи 5 а а ла „ ' 1,137 | 280 речни, а туцаник Јела з парне таи О 15 1,157 | 217 | од кречног каЈЕ ни Е » 5, туцаника| 1,157 | 450 | мена. ПЕРЕ Н а ОИ | | 1,161 | 380 | | Е па бр а а сата | 5207 | 367 | | |

страки јаче а на противној страни „мање згњечени (Ово се даје представити, када се једно парче гуме узме. између две дашчице и ексентрично притисне, дакле видеће се, да је на притиснутој страни (у близини резултујуће притискујуће силе) гума јаче згњечена но на противној страни.

Кад е означава одстојање нападне тачке притиска од неутралне осе, која иде кроз тежишта пресека а стоји управно на раван спрега и кад са ЛУ означимо отпорни моменат пресека, онда ће, са поставком, да е несме да прекорачи неку извесну границу (тако звано централно језгро пресека), највеће специфичко напрезање, које је постало од савијајућег дејства спрега бити

одстојање

а резултујуће специфичко напрезање на најјаче притиснутој страни биће:

> Рје = == — 4 с == - Б = МР 3 + + 0) | а на противној страни у најмање притиснутој тачци биће > Ре Б 17 (4)