Српски технички лист — додатак

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ли

Стр. 55.

Бод“ ХУМ == 1907.

Ово ће бити, као што св види == о, ако буде Ре евје И Лу КЕ НИ

одакле се положај границе језгра може ла«о да одреди,

Ако средиште притиска лежи ван границе језгра, које нпр. за правоугабне зидне или сводне пресеке, обухвата само средњу трећину пресека, и ако су ови пресеци изложени савијању управо на једну страну, то ће се усљед тога на противној страни на пресеку посавити истезања, која су код цементног бетона ДО 'извесне границе дозвољена, ако је при томе у питању чврстоћа бетона у развученим слојевима, иначе ће сувишно истезање проузроковати у бетону пукотине, кроз које може вода да продре. —

Оем ових аксијалних или у границима централног језгра ексцентричних притисака на зидовима или сту бовима, могу да наступе и притискујућа напрезања, која код судова са простим или двојним искривљеним дузаровима производи притисак спољашње воде или јел.

земљишни притисак или код судова, који стално

наке терете носе, а облик им је образован по кривини

равнотеже. То исто важи и: за чиста истезања, која се појављују услед нормалног притиска на конкавним

странама искривљених дуварова код стубова или томе подобно. Подела таквих тангецијалних гњечења и истезања по дебљини дуварова може се определити по Кате-овој теорији са "применом Васћ-ових опита 60 еластичном понашању бетонских тела, али то би нас

далеко одвело, када би смо овде изнели.

3.) Савијање а) тачна метода рачунања У свима испитивањима претпоставља се, да све спољашње сипе (савијајуће силе) даклеин реакције А и В леже у једној и истој равни, која пролази кроз осовину тела а силе да су управне на тешку осовину хоризонталне праве греде; даље, да је свако тело састављено из сис-

тема паралелних влакана, која када се тело савије, да'

не мењају њихов паралелизам нити да једно преко

друго клизе.

Нека у неком пресеку једног призматичког или плочастог бетонског тела, које спољашње силе теже да савију, дејствује један момечат савијања величине М

Овај ће моменат изазвати еластичке промене у облику бетонског тела, услед чега ће тело, подлежући савијењу, добити једну издубљену и једну испупчену страну, и тако она влакна, која се налазе на изпупченој страни биће истегнута, а она влакна на издубљеној страни биће стиснута (згњечена). У сваком са вијеном телу биће две зоне са двојаким системом влакана, од којих, је један истегнут а други згњечен, па како је то последица сипа, које дејствују у противном смислу, онда је природно, да ће у савијеном телу бити

и један средњи слој, у коме ће влакна бити неутрална т. ј, нити истегнута нити згњечена и ту ће бити прелаз позитивних у негативне силе. Тај слој ненапрегнутих

влакана назива се неутрални слој, а она линија, у којој се неутрални слој са попречним пресецима тела

пресеца, назива се нгутрална оса тога нулта линија. Посматрањем је утврђено, да ће пресеци, који су у несавијеном стању тгла били равни, остати разни и кад се тело савије, сва је разлика само у томе, што ће се парапелизам пресека пореметити, зато ће они по довршеном савијању међу собом истезања и гње-

одсека или

ћеки угао за«лапати. Према овоме: чења појединих влакана, над и испод неутралног слоја сразмерна су њиховим одстајањима од неутралног слоја, дакле, и напрежуће силе влахана, над и испод неутралног слоја сразмерне су њиховим одстајањима од истога И то на најудаљеније влакно од неутралног слоја на испупченој страни дејствоваће и највећа истежућа сила а на најудаљеније влакно на издубљеној страни дејствоваће највећа притискујућа сила то зчачи: најудаљенији молекили над и испод неутралне осе неког пресека биће нај више у једном илидругом смислу напрегнути

Издвајањем једног комада из несавијеног 'тела правоугаоног пресека, добиће се опет комад са правоугаоним пресеком, али када се тело савије, онда ће тај исти правоугаони пресек прећи у трапез (а тело ће добити клиласти облик), који ће и после савијања остати управан на неутралну осу. Ово деформисање представљено је у сл. 1 и попреч. пресеку сл. 8.

Напрезања, која проузрокују дужне еластичне промене, на издубљеној су страни иришисци, а на испупченој истезња. Ова су напрезања паралелна“оситела, имају по датом закону промене облика (једнач 2) свој тачно утврђени ток, који је у сл. 2 хоризолталним линијема означен.

На случај, да на одељени комад штапа или плоче

| не дејствују остале са осовином штапа паралелне спо-

љашне силе у правцу сила П и 2 тако представљеног гњечења и истезања, то онда морају суме [ и / ради равнотеже противу окретања бити једна другој равне дакле

Прантл аи 45)

Даље, резултујуће силе Ри 7 дају и по један спрег Па или Ла са краком а (одстојање а између ових сила), који као моменат унутрашњих против стајућих напрезања (отпорни моменат) мора бити раван нападном моменту М, ако не треба сем савијања, да наступи какво друго обртање замишљено одељеног комада штапа или ппоче, дакле мора бити

· (6).

За даље расматрање овог задатка узећемо један хоризонтално подупрт штап или плочу правоуганог пресека висине ћ и ширине ђ, на који дејствују само вертикалне силе (терети и реакције). Овај ћемо штап једним пресеком поделити у два дела, од којих један, неса преставља сл. 2. —

Сад је главно рачунским путем одредити непоз-

Ме раје "ал а