Српски технички лист — додатак

ан РВИ а инж Отр. 26. „СРПСКИ ТЕХНИЧКИ листе Год. ХУШ. — 1907. ната напрезања на притисак и“ истезање боми оп Код тела, код којих је т == !, као н.пр. код >

која су на горњој и доњој ивици пресека. највећа. У тој цељи узећемо сем горњих двеју непознатих још и

помоћне непознате кокичине Хо Хи, које представ-

љају непозната одстојања од горњег и доњег слоја од

Г неутралне осе, као и количине Зои Ји као непознате специфичне дужне промене у обостраном одстајању !. од неутралног слоја; одговарајуће дужне промене на ивицама имаће непознате вредности Јо Ха и 2 Хи.

За одредбу ових шест непознатих количина потребно је и 6. једеачина. Оне се могу на следећи начин поставити :

1) Кад ћ означава висину пресека, а Хо Хи одстајања тражене нулте тачке од ивице онда се добија

= једна чисто геометријска једначина.

Хо = Хр ==" (7)

Е 2.) Када се слегање на горњој и истезање на доњој ивици стави равно једно другом, онда се добија једна такође геометријска једначина изведена из промеке обгика, дакле

За а 3.) и 4.) две једначине добивене из односа између

напрезања и дужне промене (ерав. једн 27, јер су код а и а, т. ј; дужне промене

равних пресека истезања влакана на јединицу дужине у свима тачкама пресека подједнаке величине, према томе највеће су дужне Тромене на ивицама горе и доле. По потечц. закону,

= : оже се за зону притисака и зону напрезања написати т) 1 тд 1 Е б, === Фо Хојиса = — Зи Хи % ал

У овој последњој једкачини а, и ш имају исто значење за истезање инапрезање ка истезање, које имају аи тп. за слегање и напрезање на притисак, 5)и бб. једначина дате су решењем оба услова равнотеже, чије

се силе Пи # каб и њихов моменат имају још ближе

. да одреде.

Ка овоме нека С означава напрезање некакве одговарајућег делића

тачке попречног пресека и њој површине ФЕ у одстајању х од неутралне осе и тада ћемо за напрезања на притиснутој страни добити.

о БИ с

Дељењем ове једначине са једначином под 3. добиће се; от Х

05

и то речима исказано значи: У зони притисака на-

И, презања расту као 1 степен у односу према њиховим одстојањима од неутралне осе.

| укупан отпорни моменат на прнтиснутој

овај образац даје познату |

основану на закон

ковног гвожђа и челика, Навијерову теорију о савијању пропорције (сразмере).

тог Извлачењем т

корена из горње једначине ј сљедује Т | ду] ј т Ц ЈЕ 6 ==-=60 | Пи хо

Интегрисање свију напрезања дало би у зони притиска — притискујући силу р, а у зони истезања — истежућу силу 7. Пошто спољашње силе не дејствују у правцу О и 4 то ће сљедовати

Јо == и по томе добија се: 5 по Ен) 0 т Ме тв 7 е х = о Хо х=0 исто ће тако бити и 011 (Хе 2, = 5 т, , - Шо | У а4Е | јх ен=== (0 стављајући 4Е == рах једначина р = 2 прећиће у Њ | ха ђе 1 : 1 — оч 0 =: | | х т И таме т, Хо | Ае Ех о |) | хи у “0 или т Ини т, ПИ ин _бо 10 (1 + 1) (па, + 1) Ми а О ПИ део % Хо па аи Хи | Хи и напостетку т Пе па ј са Ха . (8) п + 1 1

однесен на неутрални је с4Ех ипо томе страни биће:

Моменат напрезања о4Е

слој, дакле са краком х раван

5; [1 1 1

[ уши > Саше вађ | 29 | 35 Ј Е Па ЈЕ т т

Х.ах

сађ