Српски технички лист — додатак

Отр. 62. ;

Год. ХУШ. — 1907

са овом вредношћу а из једначина, 2.) добија се

Ма О. а ; 1200 Ке = 25 ђ одакле је Пак НЕ (24) е == 180 И пи и са је

„ напослетку из једначине зо

Баз ђа 4 МЕ аоо то а

М = 40 ЗХ9 3

одакле следује

:

ИН МИ а Ив 26

ђ

Прво треба одредити а из једначине (25) а по гоме Ке из једначине (24). По себи се разуме, поставити и слични обрасци за ма какве друге вред-

да се на исти начин могу

ности од бо и бе.

9) бмицање а. Непогредно змицање.

Ако на пресек једног бетонског тела са пресеком бетона Еђи пресеком арматуре Ке дејствује нека сила О паралелно са површином пресека у цељи да гроизведе непосредно смицање, онда се могу произведена напрезања на смицање за оба материјала да

сматрају као подједнако подељена на њиховим пресе-

цима. Међусобни однос смичућих напрезања сличан је подели напрезања на притисак по сразмери еластичког отпора оба материјала у односу на еластичко покре

тање. Ако је покретање за бетон п пута веће но за

гвожђе, седа ће смичуће напрезање за бетон бити: 9 Пал ПРИ ар Пола Н Ер п Ке а за гвожђе Хан Пала, Ра И а

1 "

6.) смицање при вавија њу

При савијању смицање може наступити или у неутралном споју бетонског тела или дуж горње површине арматуре. У оба случаја љује тако, где је трансверзална сила највећа,

смицање се појавдакле управо у близини ослонаца.

Прорачун се не разликује знатно од прорачуна у Ме 4 под 6.) За смицање тела од самог бетона без

грматуре. -' Тамо је бипо (срав. с". 4) на ослонцима

Ра сеље 1,00

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

: Хо Овди а представља познату вредност (а пне)

крак сила, услед чега је

МИА 1,00 хо А па

. Према томе за ширину ђ попречног пресеса у најјаче напрегнутом неутралном слоју на смицање, као што се то види, напрезање ће бити

р А. 1

а МЕ ИЗА 1 7 Хо (а

ТИ АРА (за—Хо) ђ 5)

1,00

Вертикално смичуће напрезање т', које такође у вези са т у пресеку штапа ипи ллоче дејствује, добија се исто онако, као у 4 и то:

т ==

Смичуће односно адхезијоно напрезање, које се појављује дуж горње површине арматуре, и које се назива још и отшср клизања (б1еуег звала) добија се делењем горње површине гвоздених шипака, која долази на ширину Њ и дужину 1] на затежућу силу 27, која ради равнотеже мора бити == ђ):

Ако са ту означимо тражено смичуће напрезање

на јединицу површине гвожђа _ а са Џ. укупан обим пресека :воздених шипака, то ће бити: Поа О ак 2 === 10, или ЗА ђ а ПИ и ам ние ка (29

пе Ва о же

Чим у бетону смачуће напрезања % прекорачи дозвољену вредност од 4,50 кгр/ем- (по пропису пруског Министарства) тр ба одмах један део армашуре савпта под 45,' у колико она чије потребна на дотичном месту за пр ношење момента са вијања и провести је из зоне затезања у зону притиска или за ову цељ треба додати друге гвоздене шипке истога облика и њих довољно продужити и кроз зону притиска и ту их савијањем крајева добро

онда ће бити омоистежућих сила савијене арматуре, која се косо навише управи.

учврстити. Пошто се ово изврши, гућено преношење секућих сила помоћу

10.) бавијање углед аквијалног притиска (без опасности на повијање — сводови)

Ако у бетонском телу са несиметричном арматуром (сл. 8.) т.ј. у коме су гвоздене шипке распоређене не само на једној страни пресека ипак наступи равномерно гњечење, седа тежишна тачка ту којој акси-

•