Српски технички лист — додатак

Стр. 10.

„СРПОКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Гед. Х1ТХ,

аи: ===

Рачунање попречних сила и одговарајућих момената за посредно подједнако подељено оптерећење носача

А. Величина и положај попречних сила.

Попречне — трансверзалне — силе, које се јављају у појединим пресецима носача сматраћемо као позитивне, кад су управљене одоздо на више и обрнуто сматраћемо као негативне оне попречне силе, које делају у смислу одозго на ниже.

Познато је да су код носача са терећењем попречне силе у свима пресецима једног истог поља једнаке. Сви терети десно од поља дају за то поље позитивну, сви терети лево од тог истог поља дају за то поље негативну попречну силу, а они терети који се налазе у самом том пољу предају се носачу делимично преко чворова, који то поље ограсмисао попречне силе за то

посредним оп-

ничавају. Величина и поље зависиће у овоме случају од положаја терета у пољу. Узмимо да у пољу штом, које је ограничено чворовима т—1 и ш (цртеж 1) на носач делује дата сила Р. Ова сила разложиће се у дае компоненте Рт —1 и Ра, које се у чворовима т—1 и ш непосредно предају носачу, и попречна сила за ма који пресек тога поља дата је обрасцем :

(Ој =влА == Рина и. 1

где нам А означава отпор — реакцију —- у левом

ослонцу носача. | Означимо са ђ остојање силе Р од десног ослон-

да 8, отпор у ослонцу А одређен је тад обрасцем:

Р,ђ Маи а ин “ 1

где је ! распон носача

Означимо још са Хт' остојање чвора ш од ослонца В, а са Лп дужину штог поља и тада је сила Рш—1 у чвору 1: —1 дата обрасцем. Рт (ђ-Хи')

Ат заменом тих вредности за А и Рт-1 у образац ]. добијамо да је:

Рт—1 ==

та

] Ап.

Рф — Хи')

те 4

Из овога се обрасца види, да ће попречна сила Ош остати позитивна докле је:

р (фђ — Хп) Т > а 5

а биће равна нули кад је:

р (р“ ==“ Хип!)

јела ишим 5. 77

| друга

и прећи ће у негативне вредности кад је.

Означимо вредност ђ која одговара услову 6 са

рт то: ура === Ја 8 Го 00

одређује онај положај силе Р, коме одговара От=0 и кад је ђ > ђт биће задовољен услов 5.), т.ј. попречна сила От биће позитивна, а обрнуто, кад је р <7 ћу, биће попречна сила Ош негативна. Кад се, дакле, сила Р креће по пољу (т-—1)—1т и приближује се све више ослонцу А, а стимеи левоме чвору (11 —1) ттог поља, тад сила Рш —1 расте брже него отпор А и у извесном положају сипе Р отпор А и сила Ра—1 једнаки су и попречна сила у штом пољу равна је нули. Тај положај Р одређен је њеним остајањем ђи од десног ослонца В, а тачку Кт штог поља, која

| означава тај положај силе Р, зовемо грачичном тач-

ком дотичног поља. Свакоме другом пољу одговара и гранична тачка Х, одређују онај положај, до кога могу доћи терети идући с десна на лево, те да сваки од њих изазива у дотичном пољу само позитивну попречну силу.

а те тачке

Ако је распон носача | п јсднаких поља дужине /, тада да је:

подељен чворовима у

можемо написати

| уе= А ви ХИТ == ТИМА, где је ш' број поља десно од чзора т до ослонца В. Заменом тих вредности у обрасцу 8 добијамо да је:

1 п4 —4

1 = ш т та

Ју =

== шила. ..9

Из овога обрасца видимо да граничне тачке деле распон 1 носача у (0— 1) једнаких поља. Ако извршимо поделу носача / (0п—1) једнаких поља, то јесу у исто време и граничне На сл. 1. извршена је та

нам те деоне тачке тачке за поједлна поља. подела графички,

Ако је покретно оптерећење једнако подељено, то ћемо највећу позитивну попречну силу за свако поље добити, кад оптеретимо сав део носача од граничне тачке М дотичног поља до десног ослонца В. Оптерећење од ослонца А до деоне тачке КМ даје нам највећу негативну попречну силу. Прву ћемо означа-

| вати са пах О и зваћемо је максималном попреч-